Vladimir Putin i Si Đinping sastaće se danas u Kirgistanu na dvodnevnom samitu Šangajske organizacije za saradnju, u osetljivom trenutku kad su dve članice ŠOS-a zarobljene u konfliktima kojima se ne vidi kraj, a regionalni blok pokušava da se postavi kao protivteža zapadnom uticaju.

Si i Putin priključiće se liderima Irana, Belorusije, Indije i Pakistana u Biškeku, gde se od 31. avgusta do 1. septembra održava samit evroazijskog bezbednosnog bloka, koji ujedno obeležava svoju 25. godišnjicu. Kako prenose "RIA novosti", Putina je u ponedeljak na aerodromu u Biškeku dočekao Adilbek Kasimalijev, predsedavajući Kabineta ministara i šef kabineta predsednika.

Putin će tokom posete Kirgiziji održati niz bilateralnih sastanaka.

Do ovogodišnjeg samita dolazi u trenutku kad su dve članice zarobljene u konfliktima kojima se još uvek ne vidi kraj. Ruski rat u Ukrajini dobrano gazi svoju petu godinu dok je Iran, kojem je članstvo 2023. donelo veliko diplomatsko otvaranje nakon više godina geopolitičke izolacije, uvučen u direktan sukob sa Amerikom koji traje već šest meseci.

Iran će na samitu predstavljati predsednik Masud Pezešijan.

Putin odvojeno i sa Sijem i sa Pezeškijanom

Očekuje se da će Putin, između ostalih lidera, održati odvojene bilateralne razgovore sa Pezeškijanom i Sijem, kako je rekao portparol Kremlja Juri Ušakov. Rusija i Iran, koje su među najsankcionisanijim državama u svetu, uvelike su produbili svoje vojne i ekonomske veze tokom rata u Ukrajini. Američki predsednik Donald Tramp upozorio je Moskvu i Peking da ne naoružavaju Iran. Vašington je takođe zapretio iranskim saveznicima sankcijama. Kina, veliki uvoznik iranske nafte je na to reagovala navodeći da će “čvrsto braniti” svoje interese.

Do samita takođe dolazi nekoliko dana nakon što je direktor CIA Džon Retklif iznenada posetio Moskvu, a spekuliše se da je tamo razgovarao o Ukrajini i Iranu.

Kako prenosi “CTV njuz”, Putin i Si su prethodno koristili samite ŠOS-a da promovišu svoje vizije multipolarnog sveta i predstave jedinstven front protiv Zapada. Iako se u osnivačkoj deklaraciji navodi se da ŠOS “nije savez usmeren protiv drugih država”, Putin i Si su tokom samita više puta držali govore u kojima su kritikovali Zapad. Putin je na prošlogodišnjem skupu je optužio zapadne zemlje da su izazvale rat u Ukrajini, dok je Si osudio “akte zastrašivanja”, odnoseći se na tenzije između SAD i Kine, navodi portal.

Šta su teme samita?

Prema Sekretarijatu ŠOS-a, očekuje se da će lideri razgovarati o najvažnijim regionalnim i međunarodnim bezbednosnim izazovima, uključujući sukobe na Bliskom istoku i u Ukrajini, situaciju u Avganistanu, kao i odnose Indije sa Kinom i Pakistanom.

Organizacija je tokom 2026. zauzela vidljiviji zajednički stav prema Iranu i širem Bliskom istoku, uključujući i palestinsko pitanje, pozivajući na uzdržanost, dijalog i politička i diplomatska rešenja, navodi agencija Anadolija. Avganistan je već dugo jedan od regionalnih prioriteta, posebno zbog zabrinutosti u vezi sa terorizmom, trgovinom drogom i prekograničnom bezbednošću.

Očekuje se da će se razgovarati i o Ukrajini - iako nema naznaka da će rat biti posebna tema samita - kao i o odnosima Indije i Kine, te Indije i Pakistana, čime će na dnevni red dospeti i neke od unutrašnjih tenzija u samoj organizaciji.

“CTV njuz” navodi da se Rusija i Kina nadmeću se za uticaj u centralnoj Aziji - regionu bogatom resursima koji je od ključnog značaja za transport robe između Evrope i Azije - dok su odnosi Pekinga sa Indijom i Pakistanom u pojedinim periodima bili zategnuti.

Borba protiv terorizma i dalje je jedna od ključnih oblasti saradnje i očekuje se da će na samitu biti usvojeni planovi za narednu godinu, uključujući moguće zajedničke vojne vežbe. Ekonomska povezanost biće još jedna od glavnih tema, a među projektima o kojima će se razgovarati su saobraćajna infrastruktura i predložena Razvojna banka ŠOS-a.

O čemu će razgovarati Putin i Si?

Sastanak u Biškeku u ponedeljak biće drugi susret između Putina i Sija uživo ove godine, nakon što je ruski predsednik u maju bio u Pekingu, ubrzo nakon posete Trampa Kini.

Prema honkoškom listu “Saut Čajna morning post” (SCMP), očekuje se da će Si i Putin razgovarati o projektu gasovoda Snaga Sibira. Ušakov je, kako je u petak prenela ruska agencija Interfaks, rekao da će se “o tom pitanju razgovarati bilateralno“.

- O tome se neće razgovarati samo na nivou Istočnog ekonomskog foruma (od 1. do 4. septembra u Vladivostoku), već i na sastanku sa kineskim liderom, koji će se održati 31. avgusta – rekao je on.

Projekat gasovoda Snaga Sibira 2, prvi put predložen 2006, je godinama u zastoju. Reč je o jednom od ključnih projekata čiji je cilj povećanje isporuka ruskog gasa Kini i dalje jačanje veza između dve susedne zemlje. Planirano je da gasovod bude dug oko 2.600 kilometara i da godišnje isporučuje Kini 50 milijardi kubnih metara prirodnog gasa preko Mongolije, iz gasnih polja Jamala na ruskom Arktiku.

Ovo je naredni izazov

Očekuje se da će na samitu biti usvojena deklaracija povodom 25. godišnjice ŠOS-a, pored dokumenata o razvoju organizacije i regionalnim i međunarodnim pitanjima, navodi Anadolija. Samit će ujedno označiti kraj predsedavanja Kirgistana: Pakistan će naredne godine predvoditi organizaciju i biti domaćin samita 2027.

ŠOS nema obavezujuće mehanizme kakve imaju vojni savezi ili ekonomske unije - poput NATO-a i EU - ali je svojim obimom postao sve značajniji forum za dijalog širom Evroazije. Članice ŠOS-a zajedno broje oko 3,4 milijarde stanovnika (oko 40% svetske populacije), prostiru se na ogromnom delu Evroazije i čine oko 25 odsto svetskog BDP-a.

Prema Anadoliji, samit pokazuje kako je organizacija osnovana radi rešavanja graničnih sporova prerasla u značajan multilateralni savez. Naredni izazov, kako se navodi, biće da svoju veličinu pretvori u stvarni uticaj, a da pritom očuva konsenzus među sve raznovrsnijim članstvom.