Vest o smrti Luke Abaskijana (42), njegove supruge Valentine i šestogodišnje ćerke Bjanke, čija tela su u ponedeljak pronađena u jednom stanu u Rimu do srži je potresla čitav svet, a nakon što je otkriveno da su se roditelji dogovorili da prekrate muke svojoj teško bolesnoj ćerkici, a potom i sebi oduzmu život.

Luka i Valentina pokušali su na svaki mogući način da pomognu svojoj ćerki, rođenoj prevremeno i sa teškim invaliditetom. Najmanje tri puta putovali su u Monterej zbog eksperimentalne terapije. Tragediji je prethodilo pet godina lečenja, rehabilitacije, nade, putovanja u inostranstvo, finansijskih odricanja i muka porodice koja je do poslednjeg trenutka pokušavala da pronađe bilo kakvu mogućnost za svoju ćerku.

Bjanka je imala pet godina. Rođena je prevremeno, u sedmom mesecu trudnoće, i od prvih dana života njeno stanje bilo je veoma teško. Imala je težak invaliditet, sa neurološkim posledicama i problemima koji su ozbiljno uticali na njen svakodnevni život.

U ponedeljak, 31. avgusta, u njihovoj kući u ulici del Antracite, u rimskoj četvrti Pijetrala, pronađeni su mrtvi Bjanka, njena majka Valentina i otac Luka, zajedno sa porodičnim psom Teom.

Istražna verzija je ubistvo-samoubistvo, ali istraga tek treba precizno da utvrdi šta se dogodilo i ko je fizički povukao okidač. Pored tela pronađen je pištolj "Glock", koji je Luka legalno posedovao, a u kući je pronađeno i mnogo pisama upućenih članovima porodice.

Dugo su želeli ćerku

Priča o Luki i Valentini, koju su ispričali prijatelji i komšije, jeste priča o paru koji je dugo želeo dete.

Valentina i Luka venčali su se posle nekoliko godina zabavljanja. Ona je oko majčinstva izgradila plan o porodici, dok je on radio kao IT stručnjak u jednoj kompaniji.

Kažu da nije bilo srećnijih ljudi na svetu kada su saznali da je Valentina trudna... Željno su iščekivali ćerku, a onda ih je život udario onako kako samo on ume... Bjanka je rođena 13. novembra 2020. godine, usred pandemije, oko dva meseca pre termina.

Njeno stanje odmah je bilo veoma teško.

Prema priči koju je objavila "la Repubblica", majku su u bolnici čak pitali da li je sigurna da želi da prizna dete i da ga zadrži. Valentina je, kako se navodi, bez oklevanja odgovorila potvrdno.

Od tog trenutka, međutim, život para potpuno se menja.

Devojčici je bila potrebna stalna nega i pomoć. Luka je svakodnevno brinuo o njoj, vodeći je i u rehabilitacioni centar na drugom kraju Rima. Valentina je, prema rečima ljudi koji su poznavali porodicu, napustila posao kako bi mogla da bude uz ćerku.

Kuća u Pijetrali postala je centar života organizovanog oko Bjankinih potreba.

Potraga za lekom

Za Bjanku je kroz zdravstvene službe napravljen plan rehabilitacije. Devojčica je bila na terapijama i u institutu "Santa Lucia", rimskom centru specijalizovanom za neurorehabilitaciju.

Porodica je, međutim, tražila i druge mogućnosti.

Putem interneta Luka i Valentina stupili su u kontakt sa drugim roditeljima dece sa teškim bolestima. Upravo kroz tu mrežu porodica, iskustava i informacija upoznali su meksičkog lekara Hozea Roberta Truhilja, povezanog sa klinikom NeuroCytonix u Monterеju. Centar nudi eksperimentalni tretman zasnovan na Cytotronu, uređaju koji koristi radiofrekvencije i elektromagnetna polja.

Prema novinskim rekonstrukcijama, efikasnost ovog tretmana za bolesti poput Bjankine bila je, međutim, predmet sumnji i osporavanja u naučnoj zajednici.

Za roditelje je ta mogućnost ipak predstavljala nadu. A nada, kada je u pitanju život deteta, može da bude snaga koja porodicu natera da ode na drugi kraj sveta.

Tri putovanja u Meksiko i 300.000 evra

Luka i Valentina su tako otputovali u Monterej zajedno sa ćerkom. Prema rekonstrukcijama, putovali su najmanje tri puta, mada jedan izvor navodi da je bilo četiri putovanja.

Svaki ciklus terapije koštao je između oko 70.000 i 80.000 evra, prema rečima porodične prijateljice koje je prenela "la Repubblica". Ukupno je, kako se navodi, potrošeno oko 300.000 evra.

Nije bila reč samo o troškovima terapija: svako putovanje podrazumevalo je i avionske karte, smeštaj i nedelje provedene daleko od kuće.

Prve tretmane porodica je navodno plaćala iz sopstvene ušteđevine. Kasnije su stigle i pomoći rođaka, prijatelja i poznanika.

Par je, prema rečima ljudi koji su ih poznavali, izbegavao da bolest svoje ćerke pretvori u stalnu akciju prikupljanja novca. Nastavili su da traže novac kako bi mogli ponovo da otputuju.

A pre svega nastavili su da traže lek...

"Videli su izvesno poboljšanje"
To je jedan od najosetljivijih elemenata ove priče. Prema rečima nekih ljudi bliskih porodici, nakon tretmana u Meksiku roditelji su navodno primetili određene znake poboljšanja, iako ograničene.

Za njih je to možda bilo dovoljno da nastave da se nadaju.

"Rezultati, ako ih je bilo, bili su minimalni, ali Valentina je bila spremna da ponovo krene", ispričala je porodična prijateljica.

Problem je bio u tome što je svako novo putovanje predstavljalo ogroman trošak.

I, prema rekonstrukcijama, u jednom trenutku novac je navodno nestao. Mogućnost da Bjanku ponovo odvedu u Meksiko postajala je sve teža...

Porodica koju su pratile zdravstvene službe

Postoji, međutim, još jedan element koji istražitelji i institucije pokušavaju da razjasne. Porodica nije bila potpuno izvan sistema pomoći.

Zdravstvena ustanova ASL Roma 2 pratila je Bjanku od rođenja i za nju je bio napravljen plan rehabilitacije. Devojčicu su pratili i u centru "Santa Lucia".

Prema rečima predsednika IV opštine, Masimilijana Umbertija, porodici je bila obezbeđena i indirektna pomoć koja je podrazumevala finansijsku podršku.

Sa druge strane, nema podataka da su roditelji tražili pomoć u kući.

Zdravstveni radnici susreli su porodicu pre nekoliko godina u okviru procene koja se sprovodi za decu sa invaliditetom. Tada, prema navodima ASL Roma 2, nisu uočeni posebni problemi u psihološkom stanju roditelja.

To je jedno od pitanja koje sada prati istragu: kako situacija patnje može postati toliko duboka, a da se ne pojavi zahtev za pomoć?

Luka je svakog dana činio sve što je mogao

Ljudi koji su poznavali Luku odbacuju sliku o ocu koji je bio distanciran. Jedan komšija, koji je govorio za "Corriere della Sera", opisao ga je kao čoveka koji se svakodnevno trudio da brine o Bjanki, vodio je na terapije i pokušavao da joj obezbedi svu moguću negu.

Radio je kao informatički tehničar i u kraju je važio za osobu posebno veštu u oblasti tehnologije.

Valentina je, s druge strane, postepeno koncentrisala svoj život na ćerku.

Porodica je živela u kući koju je kupio i renovirao Valentinin otac, Sandro, penzionisani železničar i nekadašnji fudbaler Askolija. Upravo je on kupio kuću u blizini svog doma kako bi ćerka i njena porodica bili na maloj udaljenosti.

Potresna oproštajna pisma pronađena u kući

U kući je, nakon što su pronađena tela Luke, Valentine i Bjanke, pronađeno i oko 20 pisama.

Pisma su bila namenjena članovima porodice i, prema prvim rekonstrukcijama, neka od njih potpisali su oba supružnika. Njihov sadržaj sada analiziraju istražitelji.

Ta pisma mogla bi da pomognu u rasvetljavanju onoga što se događalo poslednjih dana i misli koje su pratile par sve do odluke da počini krajnji čin.

Karabinjeri takođe pregledaju telefone, poruke i kontakte para kako bi rekonstruisali i priču o lečenju u Meksiku i utvrdili ko ih je uputio na taj terapijski put i kakva su bila njihova stvarna očekivanja.

Poslednji sati pre tragedije
Poslednji put Luka je navodno bio aktivan na WhatsAppu u 23.30 u petak.

A onda tišina.

Prijatelji su pokušavali da stupe u kontakt sa Valentinom, ali nisu dobijali odgovor. Lukina porodica, pošto više nije mogla da ih dobije, alarmirala je nadležne. Vatrogasci su u ponedeljak popodne otvorili vrata kuće. Unutra su zatekli potresan prizor, Luka, njegova supruga i ćerkica, kao i njihov obožavani pas Teo bili su mrtvi.

Nije postojao samo jedan uzrok?

Istražitelji pokušavaju da utvrde šta je tačno navelo Luku i Valentinu na ovakav čin.

Troškovi lečenja u Meksiku, finansijske poteškoće, Bjankin invaliditet, Valentinino odustajanje od posla, usamljenost i psihološki teret pet godina nege - svi ti elementi pojavljuju se u rekonstrukcijama.

Ali danas nije moguće utvrditi da je 300.000 evra potrošenih na lečenje bilo uzrok tragedije.

Istražitelji pokušavaju da utvrde da li su i u kojoj meri finansijske poteškoće uticale na situaciju i da li su postojali drugi faktori.

Jer iza tako ekstremnog čina retko kada postoji samo jedno objašnjenje.

Pre je reč o zbiru slabosti koje mogu postati nevidljive upravo u trenutku kada spolja porodica nastavlja da radi ono što je oduvek radila - da ide dalje.

Tragedija u Rimu neminovno skreće pažnju i na položaj drugih porodica koje svakodnevno brinu o osobama sa teškim invaliditetom. U takvim porodicama briga može zauzeti svaki deo života: vreme, posao, san, odnose, finansijske resurse, pa čak i mogućnost da se zamisli budućnost.

Tragedija Luke i Valentine, međutim, ne može postati opravdanje za pretvaranje složene priče u jednostavno objašnjenje. I pre svega, Bjanka ne može biti svedena na dijagnozu. Bjanka je bila devojčica. Imala je pet godina, porodicu koja ju je dugo želela i roditelje koji su godinama tražili svaki mogući način da joj pomognu.

Najbolnija činjenica ove priče nisu samo potrošenih 300.000 evra, niti putovanja u Meksiko.

Već to što je devojčica kojoj su bili potrebni lečenje, zaštita i budućnost umrla zajedno sa ljudima koji je trebalo da je prate kroz život. Sada je na istrazi da utvrdi šta se zaista dogodilo u toj kući.

Ali ova tragedija skreće pažnju na one porodice koje nastavljaju da se u tišini bore, dok ljudi oko njih više ne uspevaju da vide koliko je njihov bol postao težak.

(Telegraf.rs)