Misteriozni incidenti poslednjih nedelja ređaju se širom Evrope. Požari u fabrikama vojne opreme, eksplozije u industrijskim postrojenjima, neidentifikovane letelice iznad vojnih baza i otkriće eksplozivnih dronova izazvali su sumnju evropskih zvaničnika da se iza svega krije šira kampanja hibridnog ratovanja.

Zvaničnici su se dugo uzdržavali od toga da direktno optuže Rusiju, strahujući od dodatne eskalacije rata u Ukrajini i njegovog mogućeg prelivanja na ostatak kontinenta.

Nemačka je sada napravila veliki zaokret i otvoreno optužila Moskvu za incident na aerodromu u Lajpcigu.

NATO tvrdi da je Rusija poslednjih godina pojačala kampanje destabilizacije savezničkih država, koristeći sajber napade, sabotaže i pokušaje atentata.

Eksplozivni dronovi pronađeni kod Lajpciga

Nemačka je u utorak optužila Rusiju za pokušaj „hibridnog napada“ nakon što su na aerodromu u Lajpcigu pronađena dva drona sa eksplozivom.

Desetak dana kasnije, 14. avgusta, treća letelica otkrivena je na polju kod Kabelsketala u pokrajini Saksonija-Anhalt.

Incidenti su se dogodili neposredno pred važne izbore na kojima je desničarska Alternativa za Nemačku, stranka kojoj se pripisuju simpatije prema Moskvi, prema anketama bila u prednosti.

Ruski tajkun u egzilu Mihail Hodorkovski ocenio je da incident u Lajpcigu liči na pokušaj Moskve da dodatno eskalira svoju kampanju i među građanima stvori osećaj da u Nemačkoj više nisu bezbedni.

Prema njegovoj tvrdnji, cilj bi mogao da bude podsticanje birača da podrže desničarske stranke koje imaju naklonjeniji odnos prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Rusija je sve optužbe povezane sa incidentom u Lajpcigu odbacila kao „potpuno izmišljene“.

Nove eksplozije u Nemačkoj

Još dva uznemirujuća slučaja zabeležena su u Nemačkoj u razmaku od svega nekoliko dana.

Nemačka policija je u utorak pronašla eksplozivne naprave u jednoj trafostanici u Brandenburgu.

Već narednog dana, nepoznata naprava eksplodirala je na železničkoj stanici u Augsburgu, na jugu zemlje.

Za sada nije javno utvrđeno da li su ovi incidenti međusobno povezani, niti ko stoji iza njih.

Migrantski talas pogodio Seutu

Uz eksplozije i požare, evropski zvaničnici upozoravaju i na pokušaje izazivanja destabilizacije pomoću dezinformacija.

Španski premijer Pedro Sančez optužio je mreže povezane sa Rusijom i Izraelom za širenje lažnih informacija koje su krajem jula dovele do masovnog priliva migranata u špansku enklavu Seutu.

Sančez smatra da je reč o odmazdi zbog stava Madrida prema ratu u Ukrajini i izraelskim akcijama na palestinskim teritorijama.

Španija snažno podržava Ukrajinu, dok istovremeno kritikuje izraelske operacije u Gazi i na Zapadnoj obali.

Izrael je optužbe španskog premijera nazvao „drskim i besramnim lažima“. Navode o ruskoj umešanosti odbacili su i anonimni zvaničnici u Kremlju koje su citirali ruski mediji i španska agencija Juropa pres.

Šest incidenata podiglo uzbunu

Od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine širom Evrope učestali su neobjašnjivi incidenti. Samo tokom avgusta zabeleženo je najmanje šest slučajeva koji su privukli pažnju bezbednosnih službi:

  • 7. avgust, Poljska: Bezbednosne službe privele su ruskog državljanina za kojeg tvrde da ga je ruska obaveštajna služba angažovala da izvrši atentat na osobu sa dvojnim američko-ukrajinskim državljanstvom.
  • 7. avgust, Nemačka: Dva neidentifikovana drona primećena su iznad baze nemačkog Bundesvera u Mehernihu.
  • 10. avgust, Bugarska: Snažna eksplozija odjeknula je u fabrici oružja „EMCO“, u kojoj se proizvodi artiljerijska municija.
  • 13. avgust, Italija: Eksplozija i požar izbili su u fabrici „KNDS Ammo Italy“, koja proizvodi municiju i čvrsto raketno gorivo.
  • 13. avgust, Holandija: U luci u Roterdamu eksplodirao je objekat kompanije „Gunvor“. Istog dana veliki nestanak struje zaustavio je rad nekoliko petrohemijskih postrojenja, uključujući i pogone kompanije „Exxon Mobil“.
  • 15. avgust, Estonija: Požar je zahvatio zgradu kompanije namenske industrije „Milrem Robotics“. Zbog sumnje da je vatra podmetnuta privedena su trojica državljana Letonije, dok istražitelji proveravaju i moguću povezanost sa Rusijom.

Nadležni organi nisu za sve navedene incidente utvrdili da iza njih stoji Moskva. Ipak, njihova učestalost i činjenica da su u više slučajeva pogođeni vojni ili energetski objekti podigli su nivo uzbune širom kontinenta.

Evropa obećava žestok odgovor

Evropska unija izrazila je „punu solidarnost“ sa Nemačkom, dok je NATO poručio da će zaštititi sve svoje članice.

Podršku su ponudile i Velika Britanija, Francuska, Italija i Poljska.

– Hibridni napadi neće proći bez odlučnog odgovora – poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute najavio je da će Alijansa dodatno ojačati sposobnost odvraćanja i odbrane svojih saveznika od svih oblika pretnji.

Može li Evropa biti uvučena u rat?

Strah da bi se rat iz Ukrajine mogao proširiti na ostatak Evrope postaje sve veći.

„Politiko“ ocenjuje da hibridni napadi sami po sebi nisu dovoljni da izazovu otvoreni vojni sukob, ali upozorava da je njihova učestalost toliko porasla da „ruski hibridni rat u Evropi sve manje izgleda hibridno“.

Prema oceni „Blumberga“, ovakve operacije zahtevaju mnogo koordinisaniji odgovor od onog koji je Evropa do sada pružala.

Rusija, kako se navodi, ne želi otvoreni sukob sa NATO-om, ali istovremeno ispituje koliko je Alijansa spremna da toleriše pre nego što odgovori.

Sprema li se mnogo opasniji potez?

Pojedini analitičari smatraju da je Putin izgubio nadu da će američki predsednik Donald Tramp diplomatskim pritiskom naterati Ukrajinu na predaju.

Zbog toga se pojavila bojazan da bi Moskva mogla da pokuša da proširi sukob kako bi pronašla izlaz iz rata koji traje skoro pet godina.

Određeni vojnoanalitički centri upozoravaju da bi Rusija mogla da izvede neku vrstu provokacije u istočnoj Evropi sa ciljem da podeli NATO i oslabi njegovu podršku Ukrajini, navodi „CBC njuz“.

Jedan od mogućih scenarija podrazumevao bi pokušaj zauzimanja dela teritorije susedne države u kojoj živi stanovništvo koje govori ruski, kako bi se proverilo da li bi i na koji način NATO reagovao.

Upravo je strah od takvog scenarija, prema tim navodima, bio jedan od razloga iznenadne posete direktora CIA Džona Retklifa Moskvi.

– Administracija je odlučila da Rusima jasno stavi do znanja gde se nalaze granice – rekao je Glen Hauard iz fondacije Saratoga.

„Svi moramo da budemo spremni“

Deo evropskih zvaničnika ipak sumnja da Rusija trenutno ima vojne kapacitete potrebne za širenje otvorenog rata.

Letonska ministarka spoljnih poslova Baiba Braže ocenila je da je Rusija „zaglibila“ u Ukrajini i da nema dovoljno snage da se u konvencionalnom sukobu suprotstavi NATO-u.

Ona, međutim, upozorava da će operacije koje ostaju ispod nivoa otvorenog rata verovatno biti nastavljene.

– Svi moramo da budemo spremni – poručila je Braže.

Izvor: Blic