Protesti su počeli ranije ove nedelje u Parizu, a potom su se proširili i na druge gradove. Učenici traže rešavanje problema u obrazovanju, među kojima su nedostatak nastavnika, prenatrpane učionice i loše stanje pojedinih školskih zgrada.
Francuski ministar prosvete Eduar Žefre izjavio je da je više stotina škola pretrpelo „tešku štetu“. Prema njegovim rečima, povređeno je 65 zaposlenih u školama, među kojima je 40 direktora.
Do sada je uhapšeno gotovo 5.000 ljudi, a oko dve trećine njih završilo je u pritvoru, saopštile su vlasti.
Među najteže oštećenim objektima je srednja škola „Nelson Mandela“ u Nantu. Zbog ozbiljnosti situacije zaposleni su morali da evakuišu oko 160 učenika.
Ministar Žefre ocenio je da su protesti „oteti“, navodeći da su mu nastavnici rekli kako pojedini ljudi koji učestvuju u nasilju nisu njihovi učenici.
Nasilje je zabeleženo na više lokacija. Povređeni su i učenici i pripadnici policije, dok je jedan nastavnik u Anžeru teško povređen nakon što je udaren u glavu gvozdenom šipkom. Prema navodima vlasti, napadači nisu bili učenici te škole.
Francuski ministar pravde Žeral Darmanen rekao je da u protestima učestvuje „aktivna i nasilna manjina“ i izrazio sumnju da su svi učesnici zaista srednjoškolci.
„Prešli smo put od demonstracija srednjoškolaca do narušavanja javnog reda“, rekao je Darmanen, uz ocenu da napadi na autobuse i paljenje škola više ne mogu da se posmatraju samo kao oblik protesta.
Učenici traže bolje uslove
U Renu su učenici blokirali ulaz u jednu srednju školu, a pojedini demonstranti nosili su kapuljače i maske.
Jedna šesnaestogodišnja učenica rekla je da smatra da su demonstranti „pobedili“ jer je njihova škola zatvorena. Istovremeno je optužila policiju za prekomernu upotrebu sile.
Studenti univerziteta takođe su se priključili protestima, navodeći slične probleme u obrazovnom sistemu.
Jedna učenica rekla je da cilj protesta nije uništavanje imovine, već ukazivanje na probleme obrazovnog sistema. Kao jedan od problema navela je činjenicu da u pojedinim odeljenjima ima 34 učenika, dok su nastavnici preopterećeni.
Ministar prosvete poručio je da učenici imaju pravo na protest, ali da pravo na demonstracije ne može biti izgovor za nasilje.
Istovremeno, predstavnici studentskih i učeničkih organizacija optužuju vlasti za represiju i policiju za prekomernu upotrebu sile.
Sukob vlasti i levičarske opozicije
Protesti su prerasli i u politički sukob između vlade i krajnje leve stranke Nepokorena Francuska, koja podržava demonstracije.
Francuski ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez ocenio je da se blokade i demonstracije više ne mogu smatrati uobičajenim protestnim pokretom.
Prema njegovim rečima, u pojedinim slučajevima maskirani demonstranti su gađali policiju pirotehničkim sredstvima i drugim predmetima.
Premijer Sebastijan Lekorni prethodno je kritikovao Nepokorenu Francusku zbog poziva na širenje protesta, ocenjujući da je takva eskalacija neodgovorna. Istovremeno je priznao da problemi u srednjoškolskom obrazovanju moraju biti saslušani i rešeni.
Nezadovoljstvo zbog plata i cena energenata
Protesti učenika deo su šireg talasa nezadovoljstva u Francuskoj. Nastavnici, vatrogasci i drugi državni službenici traže bolje uslove rada i veće plate.
Francuska privreda ove godine beleži slabiji rast od očekivanog, što dodatno otežava vladi usvajanje budžeta za 2027. godinu. Lekornu je najavio mere štednje vredne 54 milijarde evra, što bi moglo dodatno da pojača nezadovoljstvo među zaposlenima u javnom sektoru.
Vlada je predstavila i mere pomoći domaćinstvima zbog naglog rasta cena energenata izazvanog ratom na Bliskom istoku, ali to nije uspelo da zaustavi pad podrške Emanuelu Makronu i njegovoj vladi.
Politička kriza dodatno se produbljuje uoči predsedničkih izbora sledeće godine. Prema anketama navedenim u izveštaju, u drugi krug bi mogli da uđu liderka desničarskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen i lider krajnje leve Nepokorene Francuske Žan-Lik Melanšon, pri čemu se nešto veće šanse za pobedu daju Le Pen.
Komentari (0)