Evropa se suočava sa talasom socijalnih protesta koji su tokom oktobra zahvatili više država. Demonstracije, koje su u velikom broju slučajeva počele mirno, u pojedinim gradovima prerasle su u nasilne sukobe, uništavanje imovine i pljačke.

Posebno ozbiljni incidenti zabeleženi su u Francuskoj i Italiji, gde su demonstranti tokom sukoba sa policijom palili automobile, razbijali izloge i upadali u prodajne objekte.

Istovremeno, protesti se održavaju u Belgiji, Španiji, Portugalu, Albaniji i drugim evropskim zemljama, a među najaktivnijim učesnicima nalaze se učenici, studenti i mladi zaposleni.

Iako protesti imaju različite povode i organizatore, zajedničko im je nezadovoljstvo ekonomskim uslovima i funkcionisanjem javnih institucija.

Francuska na udaru nasilnih nereda

Francuska je postala jedno od najvećih žarišta evropskih protesta.

Demonstracije koje su počele zbog loših uslova u školama, nedostatka nastavnika i problema u obrazovnom sistemu prerasle su u širi protest protiv visokih troškova života.

Tokom velikih okupljanja 17. oktobra, prema podacima francuskih vlasti, na ulice je izašlo oko 550.000 ljudi.

U Parizu i drugim gradovima izbili su sukobi sa policijom, a pojedine grupe demonstranata razbijale su izloge, pljačkale prodavnice i palile vozila.

U Limožu je zapaljen deo gradske većnice, dok su u Marseju demonstranti upali u zgradu gradske uprave.

Francuska policija privela je više hiljada ljudi tokom talasa nereda, a vlasti su u pojedinim područjima uvele dodatne bezbednosne mere.

Šteta premašila milijardu evra

Posledice nasilja posebno su pogodile francusku trgovinu.

Prema podacima francuske Privredne komore, tokom protesta oštećeno je oko 2.400 prodajnih objekata.

Direktna materijalna šteta premašila je milijardu evra, dok procene koje obuhvataju izgubljenu prodaju i druge poslovne gubitke dostižu gotovo dve milijarde dolara.

Više od četvrtine oštećenih objekata i dalje je zatvoreno.

Trgovci upozoravaju da bi novi protesti mogli ozbiljno da ugroze predstojeću prazničnu sezonu, tokom koje se ostvaruje značajan deo godišnjeg prometa.

Nova okupljanja u Francuskoj najavljena su za 31. oktobar i 5. novembar.

Milano pod opsadom, vojska izlazi na ulice

Nasilni protesti zabeleženi su i u Italiji, posebno u Milanu, gde su demonstracije zbog visokih troškova života prerasle u sukobe sa policijom i pljačke.

Na ulicama su paljene baklje, postavljane prepreke i razbijani izlozi, dok je policija koristila suzavac i vodene topove.

Prema izveštajima evropskih medija, tokom nemira uhapšena je 271 osoba.

Italijanska vlada najavila je raspoređivanje dodatnih 500 vojnika u Milanu radi jačanja bezbednosti.

Premijerka Đorđa Meloni podržala je pooštravanje mera protiv učesnika nasilnih protesta.

Među predloženim merama nalaze se strože kazne za organizovano nasilje na demonstracijama i finansijska odgovornost roditelja maloletnika koji učestvuju u uništavanju imovine.

Belgija se suočava sa novim protestima

Nemiri su zabeleženi i u Belgiji, gde su demonstracije održane u Briselu i Liježu.

Mladi protestuju zbog stanja obrazovnih ustanova, nedostatka zaposlenih u školama i povećanja troškova života.

Tokom pojedinih okupljanja izbili su sukobi sa policijom, a privedeno je gotovo 200 ljudi.

Belgijski ministar unutrašnjih poslova Bernar Kventen upozorio je na ulogu društvenih mreža u brzoj mobilizaciji učesnika protesta.

Prema njegovim rečima, platforme poput TikToka omogućavaju da se pozivi na okupljanje veoma brzo prošire među mladima.

Španija i Portugal: Mladi više ne mogu da priušte stan

Za razliku od nasilnih incidenata u Francuskoj i Italiji, demonstracije u Španiji i Portugalu uglavnom su protekle mirno.

Glavni povod okupljanja predstavlja stambena kriza.

Mladi u velikim gradovima upozoravaju da rast cena nekretnina i zakupnina sve više otežava samostalan život.

U Madridu i Lisabonu organizovani su protestni kampovi, dok sindikati i studentske organizacije zahtevaju pristupačnije stanovanje, veće plate i poboljšanje javnih usluga.

Demonstranti ističu da čak ni fakultetsko obrazovanje i stalno zaposlenje više ne garantuju mogućnost iznajmljivanja ili kupovine stana.

Zašto je evropska omladina izašla na ulice?

Prema podacima evropskih istraživanja, rastuće cene predstavljaju jedan od najvećih problema mladih.

Oko 40 odsto Evropljana starosti od 16 do 30 godina navodi troškove života kao razlog za zabrinutost.

Istovremeno, više od četvrtine stanovnika Evropske unije uzrasta od 18 do 24 godine bilo je tokom 2025. izloženo riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.

Mladi ukazuju i na nedovoljna ulaganja u obrazovanje, nestabilne poslove i osećaj da njihove zahteve političari zanemaruju.

Dodatnu zabrinutost izazivaju razvoj veštačke inteligencije i mogućnost da tehnološke promene ugroze pojedina radna mesta.

Vlasti strahuju od novih sukoba

Evropske vlade pokušavaju da istovremeno odgovore na socijalne zahteve demonstranata i spreče nove nasilne incidente.

Francuska je pojačala policijsko prisustvo, dok je Italija usvojila dodatne bezbednosne mere i najavila angažovanje vojske u Milanu.

Analitičari upozoravaju da primena policijskih mera može ograničiti nasilje, ali ne rešava uzroke nezadovoljstva.

Direktor Evropskog saveta za spoljne odnose Mark Leonard ocenjuje da je sadašnja nestabilnost posledica niza kriza koje su pogodile Evropu tokom prethodnih decenija, uključujući finansijsku krizu, pandemiju, inflaciju i međunarodne sukobe.

Prema njegovoj oceni, društvene mreže dodatno ubrzavaju širenje nezadovoljstva i produbljuju postojeće političke podele.

Da li Evropu čekaju novi neredi?

Nova okupljanja i štrajkovi već su najavljeni u nekoliko evropskih zemalja.

U Francuskoj se očekuju demonstracije tokom narednih dana, dok su u Italiji studentske organizacije najavile proteste za 30. oktobar.

Italijanski sindikati planiraju generalni štrajk 20. novembra.

Iako su pojedini protesti prerasli u ozbiljne nerede, događaji u različitim državama nemaju jedinstveno rukovodstvo niti predstavljaju oružani građanski sukob.

Njihova zajednička karakteristika jeste rast nezadovoljstva troškovima života, stanovanjem, obrazovanjem i ekonomskim izgledima mladih, dok će naredni protesti pokazati da li evropske vlade uspevaju da smanje socijalne tenzije.

Izvor: WebTribune, Reuters, AP, AFP, The Guardian