Visoki troškovi života, skupo stanovanje, manja davanja za obrazovanje, slabije plate, nezadovoljstvo javnim službama i osećaj mladih da im je budućnost sve nesigurnija. Ovo su neki od razloga koje demonstranti, mahom studenti, srednjoškolci i mladi, ističu za razloge protesta.
Francuska
Francuska je trenutno jedno od glavnih žarišta. Protesti su počeli da se šire još u septembru, prvo među srednjoškolcima zbog, kako su rekli lošeg stanja škola, manjka nastavnika i pretrpanih učionica. Kasnije su im se pridružili studenti, sindikati i ponovo aktivirani pokret "Žutih prsluka".
Sada su zahtevi širi: ljudi protestuju zbog rasta cena, goriva, javnih usluga i ekonomske situacije. Neki prerasti su prerasli u sukobe sa policijom, paljenje i pljačke. Za danas, 31. oktobra, francuske vlasti su angažovale oko 70.000 policajaca i žandarma zbog očekivanih novih protesta.
Politička podrška protestima uglavnom dolazi sa leve strane. Posebno je levičarska "Nepokorena Francuska " (LFI) otvoreno podržala demonstrante, a veoma su aktivni i sindikati.
Na vlasti je trenutno centristička vlada Makrona, ali su desno orijentisano "Nacionalno okupljanje" i levičarska "Nepokorena Francuska" najveći pretendenti za buduću vladu nakon izbora sledeće godine. "Nacionalno okupljanje" posmatra protest sa skepsom.
Italija
Protesti se šire i u Italiji. Studenti već nedeljama protestuju zbog "obrazovanja, stanovanja i visokih troškova života", a 30. oktobra održan je i generalni štrajk u više od 40 gradova.
Demonstranti traže veće plate i bolje javne usluge, a protive se povećanju vojnih izdataka i slanju oružja preko italijanskih luka. Brojni su bili i sukobi sa policijom.
Osim studenata aktivni su levičarski aktivisti i sindikat USB, a podršku širem protestnom pokretu daju i stranke sa italijanske levice.
Na vlasti u Italiji je desnica predvođena Đorđom Meloni. Ali, izbori se i u Italiji održavaju 2027. godine, a glavni pretendenti su levečarske stranke.
Španija
U Španiji demonstranti ističu visoke cene stanovanja i kirija, a mladi ističu da teško mogu da priušti samostalan život. Došlo je i do napada na policiju.
Desetine hiljada ljudi izašle su na ulice u Madridu i desetinama drugih gradova. Demonstranti traže jeftinije stanovanje, veću zaštitu stanara i mere protiv iseljenja. Vlada Pedra Sančeza pokušala je da uvede mere za pomoć stanarima, ali ih je parlament odbio, što je dodatno povećalo politički pritisak.
Za izbore koji se održavaju u decembru ove godine levica se okuplja oko "Šireg fronta."
Portugal
Slični zahtevi čuju se i iz Portugala. U Lisabonu i Portu ljudi protestuju zbog ogromnog rasta kirija i cena nekretnina.
U jednom trenutku su postavljeni i šatorski kampovi u centru Lisabona i Porta, a policija ih je pokušala ukloniti. Pored stanovanja, sindikati traže veće plate, bolje penzije i jače javne službe.
Podrška političke levice je veoma direktna. "Portugalska komunistička partija" (PCP), "Levi blok" i "Slobodni" učestvovali su u protestima protiv promena zakona o najmu.
I ovde je na vlasti desno-centristička vlada socijaldemokrata, dok će ih na izborima 2029. godine izazvati više levičarski stranaka, kao i desno orijentisana Socijalistička partija.
Belgija
U Belgiji su protesti počeli da liče na ono što se dešava u Francuskoj. Posebno su aktivni srednjoškolci i studenti u frankofonom delu zemlje.
Kao razloge za demonstracije Ističu povećanje troškova obrazovanja, veći broj učenika u učionicama i smanjenje javne potrošnje. Studenti su protestovali i zbog povećanja univerzitetskih školarina.
Istovremeno su se u proteste uključili nastavnici, železničari, državni službenici i drugi radnici.
Podrška dolazi prvenstveno od sindikata i levo orijentisanih grupa; belgijski Zeleni su takođe branili pravo mladih na protest, dok vlada desnog centra kritikuje demonstracije.
U Belgiji je na vlasti desnica. Izbori su 2029. godine, a glavne opozicione snage su Socijalistička partija, Partija radnika Belgije (radikalna levica).
Albanija
Protesti su zahvatili i Albaniju, gde su studenti izašli na ulice zbog "visokih troškova studiranja, loših univerziteta, manjka poslova i korupcije", ali se protest veoma brzo pretvorio u širi zahtev za ostavkom premijera Edija Rame.
Protesti su bili veoma nasilni, i prerasli u sukobe sa policijom, a pojedine državne zgrade i banke su zapaljene ili napadnute. Sami studentski organizatori tvrde da ne predstavljaju nijednu političku partiju i da je pokret nastao spontano preko društvenih mreža.
Glavna politička podrška dolazi od opozicione Demokratske partije, koja otvoreno traži ostavku Rame i prelaznu vladu.
Rama se predstavlja kao levi-centar, a Demokratska partija kao desni-cenatar.
Nemačka
Nemačka je poslednja u nizu zemlja koja ulazi u ovaj talas. Za 31. oktobar najavljeni su protesti u čak 34 grada, a organizatori očekuju više od 160.000 ljudi.
Ulaganje u obrazovanje, niži troškovi života, stanovanje i protivljenje vraćanju obaveznog vojnog roka, glavne su teme koje se ističu. Ponovo se pojavljuje ista kombinacija - mladi koji navode da država od njih traži sve više, dok im istovremeno ne obezbeđuje dovoljno dobar obrazovni sistem, stanovanje i ekonomsku sigurnost.
Pokret ima podršku različitih levih grupa i organizacija, a Zeleni su branili pravo mladih da protestuju. Sa druge strane, vladajuća konzervativna CDU proteste posmatra s oprezom.
Na izborima 2029. godine, ako se ne raspišu ranije, glavni oponenti su Alternativa za Nemačku (desnica) i levičarski Zeleni.
Srbija
Srbija se takođe može posmatrati kao deo istog šireg evropskog fenomena omladinskog nezadovoljstva, iako su zahtevi i razlozi bili drugačiji.
Rojters upravo Srbiju navodi kao "najuspešniji primer evropskog studentskog pokreta u ovom talasu", koji je rezultirao promenom vlasti.
Komentari (0)