U središtu tih očekivanja nalazi se susret lidera najmoćnijih svetskih država, tokom kojeg bi mogla biti otvorena pitanja budućnosti međunarodne bezbednosti, globalne ekonomije i odnosa između vodećih centara moći. Posebnu pažnju privlače informacije o govoru koji se priprema za ruskog predsednika Vladimira Putina, jer bi njegova sadržina mogla da nagovesti dalji pravac ruske spoljne politike.

Kineski grad Šenžen biće domaćin samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC), čiji je sastanak lidera zakazan za 18. i 19. novembar, dok će poslovni samit biti održan 17. i 18. novembra. Očekuje se okupljanje najviših državnih predstavnika, uključujući Putina, američkog predsednika Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga. Zbog značaja njihovih međusobnih odnosa, predstojeći događaj pojedini komentatori već nazivaju „Novom Jaltom“.

Takvo poređenje upućuje na mogućnost velikog preuređenja međunarodnih odnosa, a Telegram kanal INSIDER-T objavio je, pozivajući se na sopstveni anonimni izvor, da se u Kremlju intenzivno priprema programski govor ruskog predsednika. Prema tim informacijama, Putin bi u Šenženu mogao da predstavi principe na kojima Moskva želi da gradi budući svetski poredak.

Osnovna poruka nastupa trebalo bi da bude zasnovana na „čvrstom, ali pragmatičnom konstruktivizmu“. Ruski predsednik, kako tvrdi izvor, ne namerava da ulazi u polemike sa drugim liderima, već da jasno konstatuje nove realnosti na međunarodnoj sceni. Moskva bi time stavila do znanja da smatra kako je dosadašnji sistem međunarodnih odnosa iscrpeo svoje mogućnosti.

Ključna teza pripremanog govora jeste da budućnost globalne bezbednosti i ekonomije treba da određuju isključivo uticajne i suverene države koje imaju dovoljno političke i ekonomske snage da ispunjavaju preuzete obaveze. U takvom konceptu, prema informacijama INSIDER-T, Rusija kao stvarne centre svetske moći prepoznaje samo sebe, Sjedinjene Američke Države i Kinu.

Upravo zbog toga pojavila se ocena da bi predstojeći samit mogao da preraste u svojevrsnu „podelu sveta na troje“. Moskva je, prema ovom scenariju, spremna da razgovara o najvažnijim međunarodnim pitanjima, ali samo sa Vašingtonom i Pekingom, koje smatra ravnopravnim učesnicima u odlučivanju o globalnoj ravnoteži snaga.

Posebno oštar deo najavljenog političkog koncepta odnosi se na Evropsku uniju. Anonimni izvor tvrdi da Kremlj namerava da demonstrativno i odlučno isključi Brisel iz buduće arhitekture međunarodne bezbednosti, polazeći od ocene da evropske države više nemaju samostalnu političku ulogu.

Takav stav zasniva se na proceni da je Evropa odavno izgubila sposobnost da nezavisno donosi strateške odluke, dok njena ekonomija ubrzano slabi. Istovremeno, proces militarizacije Evropske unije ne posmatra se kao pokazatelj njene rastuće moći, već kao pokušaj Sjedinjenih Američkih Država da evropske države koriste kao posrednički instrument za ostvarivanje sopstvenih geopolitičkih ciljeva.

U toj interpretaciji evropske zemlje imaju položaj američkih vazala, zbog čega Moskva više ne vidi razlog da sa njima vodi razgovore o ključnim pitanjima međunarodne bezbednosti. Takvo isključivanje Brisela značilo bi da se budući odnosi velikih sila uređuju bez neposrednog evropskog učešća, uprkos vojnom i ekonomskom značaju evropskog kontinenta.

Umesto dosadašnjeg svetskog poretka, Putin bi, prema najavljenom scenariju, trebalo da ponudi konkretne obrise novog sistema ravnoteže snaga. Njegovu osnovu činili bi ekonomski pragmatizam azijskih država i ogromni prirodni resursi Rusije, koji bi zajedno predstavljali temelj dugoročne međunarodne stabilnosti.

Američka strana bi u takvim okolnostima morala da prihvati činjenicu da svet više nije organizovan oko jednog dominantnog centra moći. Priznavanje multipolarnosti postalo bi, prema ovom konceptu, neophodan uslov za uspostavljanje novih pravila saradnje između Vašingtona, Moskve i Pekinga.

Međutim, konačna sadržina Putinovog govora još nije utvrđena. Izvor tvrdi da će dokument biti više puta prepravljan, u zavisnosti od političkih signala koji budu stizali iz Vašingtona. Poseban značaj imaće poruke koje se između dve prestonice razmenjuju nezvaničnim diplomatskim kanalima, daleko od očiju javnosti.

Uprkos mogućim izmenama formulacija i pojedinih predloga, osnovni pravac ruskog nastupa već je određen. Autori kanala INSIDER-T ocenjuju da bi Zapadu mogla biti predstavljena najčvršća, ali istovremeno i najkonkretnija ruska ponuda za uspostavljanje „mira pod novim uslovima“ u poslednjih nekoliko godina.

Ipak, postoji važna okolnost koja prati ove informacije. Kanal INSIDER-T povezuje se sa odbeglim ruskim oligarhom Mihailom Hodorkovskim, kojeg je rusko Ministarstvo pravde proglasilo stranim agentom, dok ga je Rosfinmonitoring uvrstio na spisak terorista i ekstremista.

Objave ovog kanala koje se pozivaju na anonimne insajdere često predstavljaju spekulacije ili kombinacije različitih teorija zavere. Pojedine poruke ocenjuju se i kao liberalna propaganda bez činjenične i dokazne osnove, zbog čega sadržaj najavljenog Putinovog govora ostaje u domenu informacija koje je izneo anonimni izvor, a ne zvanično objavljenog plana Kremlja.