U kući Kamončanok Sataphonamonvut, podignutoj više od tri metra iznad tla u pokrajini Ajutaja, tročlana porodica spava na improvizovanim platformama, a zbog vode koja je preplavila kuću ne može da koristi toalet.

Njeno selo je poplavljeno šest godina zaredom. Neki stanovnici su se zbog toga odselili, dok su drugi podizali svoje kuće na još veću visinu.

- Naše područje jednostavno više ne može da se izbori sa tolikom količinom vode - rekla je 34-godišnjakinja za AFP, probijajući se kroz poplavljenu kuću.

Vlasti daju prednost zaštiti Bangkoka i drugih poslovnih centara od poplava, ali kada je reč o stambenim naseljima poput njenog,"zanemaruju nas", rekla je.

Tajland se svake godine tokom sezone monsuna suočava sa poplavama, a naučnici upozoravaju da su obilne kiše i poplave, usled klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem, postale češće i razornije.

Nakon katastrofalnih poplava 2011. godine, vlada je proširila sistem nasipa, ustava i druge infrastrukture kako bi preusmerila vodu dalje od Bangkoka, istorijskog grada Ajutaje i industrijskih zona duž reke Čao Praja, koja protiče kroz glavni grad.

"Sve što možemo jeste da se nosimo sa posledicama"

Takva zaštita uglavnom je uspela da sačuva poslovne centre, ali su stanovnici drugih područja prepušteni sami sebi. U naseljima udaljenim oko 20 kilometara od vekovnih hramskih ruševina Ajutaje, koje su pod zaštitom Uneska, meštani kažu da voda, koja im je nekada dopirala do kolena, sada na pojedinim mestima prelazi visinu njihovih glava.

Povlačenje poplavnih voda može da potraje i nekoliko meseci. Kamončanok zbog toga na posao mora da putuje čamcem, a kućne aparate i ostale stvari podiže iznad nivoa vode.

- Sve što možemo jeste da se nosimo sa posledicama. Postoji granica do koje možemo da se prilagođavamo - rekla je ona.

Portparol tajlandske uprave za navodnjavanje Tanet Som Bun izjavio je da su klimatske promene, nizak teren i nedavno izgrađeni nasipi, koji su promenili prirodni tok reke Čao Praja, doprineli težim poplavama u naseljima nizvodno od reke.

- Čak i kada se iz brane na reci Čao Praja ispušta ista količina vode kao ranije, posledice su veće nego što su bile - rekao je Tanet.

Dodao je da vlasti, nakon što se kanali za navodnjavanje u potpunosti napune preusmerenom vodom, "nemaju drugog izbora nego da preostalu vodu ispuštaju nizvodno". Ipak, priznao je da bi zvaničnici možda trebalo da preispitaju postojeću infrastrukturu kako bi se "osiguralo da poplavne vode ostanu u predviđenim granicama".

Ekolog i aktivista za zaštitu životne sredine Sasin Čalermlarp rekao je da je vlada obavila "izvanredan posao" u upravljanju poplavama u području centralnih nizija. Ipak, njeni napori su "okrutni" prema ljudima koji snose najveći teret poplava.

U niskim područjima uz reku, koja služe kao zone za zadržavanje poplavnih voda, novinari AFP-a su ovog meseca zatekli delove sela pod vodom. Neke kuće su napuštene, dok su druge potopljene sve do krova.

Sasin tvrdi da su poplavne vode, koje su se nekada širile velikim delom pokrajine Ajutaja, sada koncentrisane na samo "pet do deset odsto" njene teritorije.

Kako su poplave u najugroženijim područjima postajale sve teže, mnogi stanovnici koji su ostali morali su da plate dodatno podizanje kuća na stubovima kako bi sačuvali suv životni prostor.

Porodica Kamončanok podizala je svoju kuću dva puta tokom devedesetih godina, a drugi put za metar i po. Ipak, poplavne vode su do njihove kuće stigle 2011. godine, a zatim ponovo svake od poslednjih šest godina.

"Meštani nemaju izbora"

Podizanje kuće može da košta od 100.000 do milion bata, odnosno od 3.000 do 30.000 dolara, u zavisnosti od njene veličine i visine, kažu stanovnici. Neke porodice su za samo nekoliko godina morale dva puta da podižu svoje kuće, zbog čega su potrošile ušteđevinu i morale da se zadužuju kako bi preživele.

Osamdesetsedmogodišnja Savong Raksri potrošila je više od milion bata na podizanje svoje kuće, ali ne dozvoljava da je to obeshrabri.

- Poslednjih godina ovde svake godine imamo poplave. Kakvog smisla ima da se žalimo? - rekla je ona.

Sasin priznaje da je nizak teren na tom području prirodni put kojim prolaze poplavne vode.

- Ali meštani nemaju izbora. Prinuđeni su da podnose žrtvu - rekao je on.