Ako se ostvari plan Evropske komisije (EK) do kraja ove godine Crna Gora bi trebalo da zaključi sva poglavlja u pregovorima o članstvu, a u junu sljedeće godine i da potpiše Pristupni ugovor sa Evropskom unijom (EU) kako bi punopravna članica postala 2028. godine. 

Ako Crna Gora dogura do članstva prema ovom planu, što nikako nije zagarantovano, ona će postati 28. članica Evropske unije.

Iako je Evropska komisija pripremila konkretne smernice sa specifičnim vremenskim rokovima za ostvarenje cilja barem za četiri najnaprednije zemlje u procesu proširenja, ti rokovi neće ništa značiti.

Kako piše hrvatski mediji, puno je „ciljnih rokova” bilo i pre i oni se nisu ostvarili. Da su se ostvarili, Severna Makedonija bi možda već predsedavala EU, a još nije ni otvorila pregovore. I dalje je puno mogućih prepreka u procesu proširenja. Čak i u slučaju Crne Gore koja je mala, nije toliko nerazvijena i ne predstavlja iskreno bilo kakav problem za apsorpciju od strane EU, ni u finansijskom ni u institucionalnom smislu.

Međutim, oni koji se zalažu za proširenje upozoravaju da nije dobro previše koristiti argument veličine kao prednost za prijem Crne Gore jer se isti argument onda može koristiti protiv Ukrajine koja je gotovo 100 puta veća i razorena u ratu.

Čak i za Crnu Goru zaključenje pregovora neće biti kraj puta. Treba napisati, prihvatiti, potpisati i ratifikovati Pristupni ugovor, što nije samo tehnički posao. A onda sledi neizvestan put ratifikacije. I neće biti problem Hrvatska koja od Crne Gore traži ispunjavanje još šest uslova. Problem, i to ozbiljan, može biti Francuska koja po novom ustavu mora prijem budućih članica u Evropsku uniju ratifikovati ili sa tri petine u parlamentu ili na referendumu.

Plenković: "Znajući iskustva... srećno"

„Znajući iskustva sa referendumima u Francuskoj, srećno”, upozorio je u Briselu predsednik hrvatske Vlade Andrej Plenković, misleći na to da je u Francuskoj, kad god se glasalo o nekom EU ugovoru, ishod najčešće bio negativan. Svojevremeno su Francuzi odbili članstvo Veke Britanije u Evropskoj uniji, a potom i ratifikaciju Evropskog ustava. A postizanje tri petine u korist proširenja Evropske unije u parlamentu u kojem bi evroskeptična krajnja desnica mogla imati većinu podjednako je neizvesno.

Zbog toga će u Crnoj Gori, uz nastavak ispunjavanja uslova za članstvo, morati pažljivo pratiti i izbore u Francuskoj i stanje u drugim zemljama Evropske unije.