NATO razmatra novi pristup mogućem ratu sa Rusijom, koji bi mogao značajno da promeni način na koji Alijansa planira odbranu svojih evropskih članica.

Prema pisanju američkog lista „Volstrit džornal“, vojni planeri NATO-a sve više pažnje posvećuju mogućnosti izvođenja preciznih udara duboko na ruskoj teritoriji.

U fokusu nisu samo ruske snage koje bi eventualno prešle granicu neke članice Alijanse, već i objekti koji omogućavaju njihovo snabdevanje, komandovanje i nastavak vojnih operacija.

Takav koncept podrazumeva napade na vojne baze, skladišta municije, logističke centre i postrojenja odbrambene industrije u slučaju izbijanja direktnog sukoba.

NATO više ne želi samo da zaustavi ruske trupe na granici

Rat u Ukrajini pokazao je koliko su za dugotrajne vojne operacije važni proizvodnja naoružanja, dopremanje municije i funkcionisanje logističkih sistema.

Zbog toga NATO razmatra strategiju koja bi omogućila da se protivničke snage ne zaustavljaju isključivo na liniji fronta.

Prema novom konceptu, Alijansa bi nastojala da pogodi i objekte u pozadini koji omogućavaju ruskoj vojsci da nastavi napredovanje.

„Volstrit džornal“ navodi da odvraćanje ruskih konvencionalnih snaga zahteva aktivniji pristup, koji uključuje mogućnost napada na vojnu infrastrukturu unutar Rusije.

Ovakvo planiranje povezano je i sa iskustvima iz rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku.

Američki general predstavio „teoriju pobede“

Važnu ulogu u razvoju nove koncepcije ima američki general Aleksus Grinkevič, vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a u Evropi.

Pod njegovim rukovodstvom u junu je održan prvi simpozijum Alijanse posvećen dalekometnim udarima.

Na skupu su visoki oficiri i vojni zvaničnici razmatrali načine na koje bi NATO mogao da odgovori na eventualnu veliku rusku ofanzivu.

Grinkevič je tokom oktobra predstavio koncept koji je nazvao „teorijom pobede“.

Prema tom pristupu, prva faza operacija bila bi usmerena na zaustavljanje početnog napada.

U narednoj fazi NATO bi nastojao da spreči protivnika da dovede pojačanja, obnovi zalihe municije i nastavi ofanzivu.

Zatim bi usledili udari na širu vojnu infrastrukturu koja omogućava nastavak ratnih operacija.

– Uništićemo sistem ratovanja koji se koristi protiv nas, gađajući ne samo snage koje napadaju, već i sve što ih podržava, snabdeva ili kontroliše – izjavio je Grinkevič, prema navodima američkog lista.

Rakete velikog dometa postaju ključni deo strategije

Za sprovođenje ovakvih operacija NATO bi se oslanjao na rakete velikog dometa, precizno navođeno naoružanje i bespilotne letelice.

Američka vojska radi na povećanju zaliha krstarećih raketa „tomahavk“ i projektila ATACMS, dok evropske države nastoje da prošire proizvodnju i nabavku sistema „storm šedou“, SCALP i „taurus“.

Istovremeno, razvijaju se jeftiniji projektili koji bi omogućili izvođenje većeg broja napada bez oslanjanja isključivo na skupo naoružanje.

Fabijan Hofman, viši istraživač Norveškog instituta za odbrambena istraživanja, naveo je da je u Evropi najavljeno najmanje 48 projekata razvoja relativno jeftinih krstarećih raketa.

U njima učestvuje približno 20 proizvođača.

Međutim, jedan od glavnih problema predstavlja ograničena količina raspoloživog naoružanja, dok bi za značajno povećanje proizvodnje bile potrebne godine.

Poljski general: Moramo da budemo spremni da pogodimo rusku vojnu industriju

O mogućim udarima duboko na ruskoj teritoriji govorio je i poljski general-major Irenejuš Novak.

On smatra da iskustva iz Ukrajine pokazuju da nije dovoljno samo odbiti napad, već je potrebno sprečiti protivnika da nastavi proizvodnju oružja i dopremanje novih snaga.

– U slučaju oružanog sukoba sa Rusijom svakako bismo želeli da udarimo na njenu odbrambenu industriju. Precizne udare duboko u pozadini moramo da posmatramo kao sredstvo odvraćanja – izjavio je Novak.

Poljski general ocenio je da NATO mora da raspolaže vojnim sposobnostima koje bi Moskvu odvratile od eventualnog napada na neku od članica Alijanse.

– Ne radite gluposti, jer možemo da vas kaznimo. Ali da bismo bili uverljivi, moramo da raspolažemo takvim sposobnostima – poručio je Novak.

Ukrajinska taktika postaje primer za NATO

Prema pisanju „Volstrit džornala“, nova koncepcija delimično se oslanja na iskustva ukrajinske vojske.

Ukrajinske snage tokom rata izvode napade na ruske rafinerije, skladišta goriva, fabrike povezane sa proizvodnjom dronova i druge objekte važne za funkcionisanje ruske vojske.

Cilj takvih operacija jeste da se oteža snabdevanje ruskih jedinica i smanji sposobnost Moskve da nastavi borbena dejstva.

NATO sada razmatra kako bi sličan pristup mogao da bude primenjen u eventualnom direktnom sukobu sa Rusijom.

Za razliku od strategije koja se zasniva prvenstveno na zaštiti granica i presretanju napada, novi koncept predviđa delovanje protiv vojnih kapaciteta koji omogućavaju nastavak ofanzive.

Nuklearno oružje nije deo plana

Američki list naglašava da razmatrana koncepcija ne predviđa upotrebu nuklearnog oružja.

Reč je o konvencionalnim vojnim operacijama, odnosno primeni raketa, dronova i drugih sistema bez nuklearnih bojevih glava.

Ipak, eventualni napadi NATO-a duboko na ruskoj teritoriji otvorili bi pitanje ozbiljne eskalacije sukoba dve nuklearne sile.

Za sada nije izvesno ni da bi politički lideri evropskih država odobrili takve operacije, čak i kada bi njihovo vojno rukovodstvo procenilo da su neophodne.

Šta bi se dogodilo u slučaju direktnog sukoba?

Najnovija razmatranja NATO-a pokazuju da Alijansa preispituje način na koji bi odgovorila na eventualni napad Rusije na neku od država članica.

Prema konceptu koji opisuje „Volstrit džornal“, NATO ne bi nastojao samo da zaustavi ruske snage na granici već i da onesposobi vojnu infrastrukturu koja im omogućava nastavak operacija.

Takav scenario mogao bi da uključi udare na baze, skladišta, komandne centre i objekte odbrambene industrije unutar Rusije.

Međutim, vojno planiranje ne znači da je odluka o napadu već doneta.

Za sada nema potvrde da NATO priprema neposrednu vojnu operaciju protiv Rusije. Reč je o razradi mogućeg odgovora u slučaju izbijanja direktnog sukoba.

Izvor: Informer / The Wall Street Journal