Rusija bi u budućnosti mogla da izvede pojedinačne vojne operacije protiv ciljeva na teritoriji evropskih država, dok bi Vašington, uprkos savezništvu u okviru NATO-a, mogao da izbegne direktno uključivanje u sukob, ocenio je ruski politikolog i međunarodni analitičar Aleksej Piljko.

Piljko, autor Telegram kanala „Pinta razuma“ i voditelj projekta „Filipovski 13“, izneo je ovu procenu u razgovoru za radio „Komsomoljska pravda“.

Prema njegovom mišljenju, evropske zemlje precenjuju spremnost Sjedinjenih Američkih Država da zbog njihove odbrane rizikuju direktan rat sa Rusijom.

On smatra da je sveobuhvatan sukob Moskve i evropskih država moguće izbeći, ali ne isključuje ograničene ruske napade na pojedine strateške objekte.

„To bi moglo da izgleda kao iranski napadi“

Piljko je mogući ruski odgovor uporedio sa načinom na koji Iran koristi ograničene vojne udare protiv svojih regionalnih protivnika.

– Najverovatnije ćemo izbeći sveobuhvatan rat Rusije sa evropskim zemljama. Ali smatram da je verovatnoća pojedinačnih ruskih vojnih akcija protiv ciljeva na teritoriji Evrope iznad proseka. To sasvim lako može da bude u iranskom stilu – izjavio je Piljko.

Prema njegovoj proceni, Moskva bi mogla da se odluči za udare na odabrane strateške objekte, umesto za pokretanje velike kopnene vojne operacije.

Takav scenario, kako smatra, mogao bi da izazove ozbiljne posledice po evropsku privredu i primora vlade pojedinih zemalja da preispitaju odnos prema Rusiji.

Ipak, Piljko nije izneo dokaze da je rusko vojno rukovodstvo donelo odluku o napadima na evropske države.

Njegove izjave predstavljaju analizu mogućeg razvoja događaja, a ne zvaničnu najavu ruske vojne operacije.

Na udaru bi mogla da se nađe najvrednija evropska industrija

Ruski analitičar smatra da bi potencijalne mete mogle da budu fabrike i drugi industrijski objekti od posebnog značaja za ekonomije evropskih država.

Prema njegovom mišljenju, uništenje takvih postrojenja moglo bi da izazove ozbiljne poremećaje u proizvodnji, snabdevanju i privrednim aktivnostima.

Piljko ocenjuje da bi evropske vlade, suočene sa velikom ekonomskom štetom, mogle da promene dosadašnji pristup sukobu sa Rusijom.

– Iznenadićemo se koliko će se Evropa ponašati blago i slabo kada shvati da neće dobiti nikakvu podršku Amerikanaca, a da će se istovremeno suočiti sa mogućnošću uništenja najvrednijih objekata svoje industrije – rekao je Piljko.

On smatra da bi strah od daljih napada mogao da utiče na političke odluke evropskih država.

Međutim, takva procena ne znači da bi NATO ostao bez odgovora na eventualni napad niti da bi Sjedinjene Američke Države sigurno odbile da pomognu svojim saveznicima.

„Saudijska Arabija je Amerikancima vrednija od Poljske“

Objašnjavajući zbog čega veruje da Vašington ne bi želeo direktan rat sa Moskvom, Piljko je naveo primer Saudijske Arabije.

On je podsetio na ranije napade na saudijsku infrastrukturu, uključujući udare koji su pripisivani Iranu i jemenskim Hutima.

Prema njegovom mišljenju, dugogodišnje partnerstvo Rijada i Vašingtona nije bilo dovoljno da spreči takve napade.

– Saudijska Arabija je mislila da je neranjiva u savezu sa SAD, a onda su je jednostavno gađali kao na strelištu. I nastavili su da rade približno isto – rekao je Piljko.

Ruski analitičar zatim je uporedio strateški značaj Saudijske Arabije i pojedinih evropskih članica NATO-a.

– Saudijska Arabija je za Amerikance kao strateški resurs mnogo vrednija od iste te Poljske. I uopšte, vrednija je od ogromne većine saveznika u NATO. To su petrodolari, to su strateški saveznici – izjavio je Piljko.

On smatra da ni posebno važni ekonomski i bezbednosni odnosi ne predstavljaju apsolutnu garanciju da će Sjedinjene Države ući u direktan vojni sukob radi zaštite partnera.

Da li bi Amerika rizikovala nuklearni rat zbog Evrope?

Piljko ocenjuje da bi jedan od ključnih faktora u odlučivanju Vašingtona bila opasnost od direktnog nuklearnog sukoba sa Rusijom.

Prema njegovoj proceni, američko rukovodstvo nastojalo bi da izbegne takvu eskalaciju čak i u slučaju ograničenih ruskih napada na pojedine evropske ciljeve.

On smatra da bi evropske države tek u takvim okolnostima mogle da uvide koliko je njihova bezbednost povezana sa političkim odlukama američke administracije.

Upravo zbog toga Piljko dovodi u pitanje pretpostavku da bi svaki napad na članicu NATO-a automatski doveo do neposrednog američkog vojnog odgovora.

Šta zapravo predviđa član 5 NATO-a?

Član 5 Severnoatlantskog ugovora predviđa da se oružani napad na jednu ili više članica smatra napadom na sve saveznice.

Države NATO-a obavezne su da pomognu napadnutoj članici, ali svaka od njih odlučuje koje će mere preduzeti.

Te mere mogu da uključe upotrebu oružane sile, ali ona nije automatski propisana u svakom slučaju.

To, međutim, ne znači da NATO nema obavezu kolektivne odbrane niti da bi američka pomoć izostala.

Piljkova procena odnosi se na mogućnost da Vašington izabere odgovor koji ne uključuje neposredan rat američkih i ruskih snaga.

Evropu bi mogao da pogodi sukob potpuno drugačiji od ukrajinskog

Prema proceni ruskog analitičara, eventualna eskalacija između Moskve i evropskih država ne bi nužno podrazumevala velika kopnena napredovanja i dugotrajne borbe kakve se vode u Ukrajini.

Umesto toga, moglo bi da dođe do ograničenih udara na pojedinačne strateške ciljeve, sa ozbiljnim ekonomskim i političkim posledicama.

Piljko smatra da bi takav razvoj događaja pokazao koliko su evropske zemlje spremne da samostalno odgovore na vojne pretnje.

Ipak, ruski zvaničnici nisu najavili operaciju kakvu on opisuje, niti postoje potvrđene informacije da se pripremaju napadi na industrijske objekte evropskih država.

Njegova izjava predstavlja upozorenje o mogućem scenariju, a ne potvrdu da je nova vojna operacija neizbežna.

Izvor: Informer / Komsomoljska pravda / Izjava Alekseja Piljka