Evropa se već nekoliko dana suočava sa talasom pretnji bombama u putničkim avionima, što je dovelo do preusmeravanja letova, aktiviranja vanrednih bezbednosnih procedura na aerodromima, a u nekim slučajevima i raspoređivanja vojnih borbenih aviona.

Samo u četvrtak, najmanje 14 letova širom kontinenta je pogođeno pretnjama, a stručnjaci za bezbednost upozoravaju da bi to mogla biti koordinisana operacija.

Prema Rojtersu i Asošijejted presu, niko još nije preuzeo odgovornost za pretnje, a vlasti još nisu utvrdile ko ih je poslao. Do sada nisu pronađene eksplozivne naprave tokom inspekcija aviona.

Jedan od najnovijih incidenata dogodio se u četvrtak ujutru, kada je avion Er Lingusa koji je leteo iz Dablina za Rim preusmeren na francusku vojnu vazduhoplovnu bazu u Evreu, zapadno od Pariza, zbog pretnje bombom. Avion je bezbedno sleteo, a svih 151 putnika i šest članova posade je nepovređeno. Francuske vlasti su pozvale stručnjake za uklanjanje eksplozivnih sredstava da pregledaju avion.

Sličan incident se dogodio na letu kompanije Fineir iz Helsinkija za Rim. Avion je zbog pretnje bombom praćen italijanskim borbenim avionima, ali je bezbedno sleteo na planirano odredište. Tokom pretrage nisu pronađeni sumnjivi predmeti.

Skoro 200 ljudi evakuisano u Bukureštu

Pretnja bombom je upućena i Vizeru na letu iz Milana za Bukurešt u četvrtak. Avion je bezbedno sleteo na Međunarodni aerodrom Anri Koanda.

U avionu je bilo 182 putnika i sedam članova posade. Nakon sletanja, aktivirane su mere bezbednosti, putnici su iskrcani, a na aerodromu je formiran krizni centar. Rumunska obaveštajna služba (SRI) je takođe uključena u provere.

Istovremeno, češke vlasti su izvestile da su dobile izveštaje o improvizovanim eksplozivnim uređajima navodno postavljenim na četiri aviona koji su leteli za Prag. Češka policija je ocenila kredibilitet pretnji kao nizak, ali je najavila pirotehničke provere sva četiri aviona.

Pretnje su prijavljene i u Bugarskoj. Dva aviona Rajanera, koji su leteli iz Kopenhagena i Madrida, bezbedno su sletela u Sofiju, dok je treći let, sa londonskog Stansteda, preusmeren za Plovdiv. Prema izveštajima belgijskih medija, avion poljske avio-kompanije LOT takođe je sleteo u Brisel zbog bezbednosne pretnje.

Slične pretnje počele su ranije ove nedelje

Novi incidenti slede nakon niza izveštaja koji su već pogodili najmanje sedam putničkih aviona i kruzer Kraun Iris kod grčkog ostrva Siros u utorak. Rajaner, Vizer, LOT i Skandinavske erlajnse (SAS) bili su među pogođenim avio-kompanijama.

Aerodrom Modlin blizu Varšave bio je privremeno zatvoren zbog bezbednosnih provera, dok su italijanski borbeni avioni pratili let Rajanera iz Dablina za Rim. Slične bezbednosne mere preduzete su i u Španiji i Bugarskoj.

Dan ranije, u ponedeljak, let Vizera iz Londona za Sofiju preusmeren je u Budimpeštu nakon pretnje o bombi. Mađarska vojska je podigla borbene avione Gripen da bi ispratila putnički avion do bezbednog sletanja.

Sve pretnje u utorak su se pokazale lažnim.

Ko stoji iza pretnji?

Bezbednosni stručnjaci veruju da broj pretnji i činjenica da su usmerene na različite avio-kompanije i zemlje povećavaju mogućnost da se radi o organizovanoj operaciji čiji je cilj da izazove što veći poremećaj vazdušnog saobraćaja.

Ris Džons, stručnjak za bezbednost vazduhoplovstva u kompaniji Osprey Flight Solutions, upozorio je Rojters da je sedam pretnji u jednom danu izuzetno neobično.

Prema njegovoj proceni, činjenica da pretnje nisu usmerene ka jednoj zemlji, kompaniji ili određenoj avio-kompaniji ukazuje na mogućnost da im je glavni cilj izazivanje opštih poremećaja u vazdušnom saobraćaju.

Metju Bori, suosnivač iste kompanije, rekao je za Asošijejted pres nekoliko mogućih objašnjenja.

Jedna mogućnost je da je početna pretnja podstakla i druge da slede taj primer. Druga je da ista osoba ili organizovana grupa stoji iza nekoliko izveštaja. Treća mogućnost, prema Boriju, jeste da se radi o takozvanom hibridnom ratovanju, odnosno pokušajima destabilizacije koji mogu stajati iza državnih aktera ili njihovih simpatizera.

Bori je pomenuo moguću vezu sa Rusijom, s obzirom na to da su pretnje usmerene ka evropskim zemljama. Takođe je upozorio da je Iran aktivan u sprovođenju hibridnih operacija u određenim delovima Evrope.

Međutim, trenutno nema dokaza koji povezuju bilo koju od ovih zemalja sa trenutnim pretnjama.