Robert Pejp, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Čikagu i bivši savetnik administracije Baraka Obame, upozorio je da bi narednih osam nedelja moglo da predstavlja izuzetno opasan period za međunarodnu bezbednost.

Gostujući u podkastu „The Diary of a CEO“, Pejp je izdvojio tri krize koje bi, ukoliko istovremeno eskaliraju, mogle da izazovu ozbiljne posledice širom sveta.

Reč je o političkim promenama u Sjedinjenim Američkim Državama nakon izbora za Kongres, mogućem proširenju sukoba sa Iranom i daljoj eskalaciji rata u Ukrajini.

„Najopasnije vreme je tranzicija vlasti“

Pejp je posebnu pažnju posvetio političkoj situaciji u SAD nakon kongresnih izbora, na kojima su demokrate preuzele kontrolu nad Kongresom.

Republikanci su izgubili i pojedina mesta u Senatu u tradicionalno konzervativnim državama, među kojima su Ajova, Kanzas, Severna i Južna Karolina i Teksas.

Profesor smatra da bi takav izborni rezultat mogao ozbiljno da dovede u pitanje politički autoritet američkog predsednika Donalda Trampa.

„Ovo je osam najopasnijih nedelja jer je najopasnije vreme tranzicija vlasti“, upozorio je Pejp.

Podsetio je na događaje nakon predsedničkih izbora 2020. godine, kada su Trampove pristalice 6. januara 2021. upale u zgradu Kapitola.

Pejp smatra da bi sadašnja politička situacija mogla da izazove novu krizu, naročito zbog promene odnosa snaga između Bele kuće i Kongresa.

„To se dogodilo tokom dva meseca. Idemo prema sličnoj situaciji, a sada je još gore“, ocenio je profesor.

Opasnost od novog rata sa Iranom

Druga velika pretnja, prema Pejpu, jeste mogućnost dodatne eskalacije američkog sukoba sa Iranom.

On upozorava da bi eventualna nova vojna operacija mogla da preraste u dugotrajan rat iz kojeg bi se Sjedinjene Američke Države teško povukle.

Posebno je izdvojio mogućnost trodnevne vojne kampanje o kojoj se govorilo u američkim političkim krugovima.

Prema njegovoj proceni, čak i vremenski ograničena operacija mogla bi da pokrene lanac događaja koji bi SAD uvukao u dugotrajan sukob.

Profesor smatra da je dodatni problem mogućnost da se odluke o vojnim operacijama donose u trenutku unutrašnje političke nestabilnosti.

„Znate li kako se to zove kada Evropa uzvrati udarac? Treći svetski rat“

Treća i potencijalno najopasnija pretnja, prema Pejpu, povezana je sa ratom u Ukrajini i mogućnošću direktnog sukoba Rusije i evropskih država.

Profesor smatra da među evropskim vladama raste zabrinutost zbog mogućih narednih poteza Moskve.

Kao jedan od posebno opasnih scenarija naveo je veliki sajber napad koji bi mogao da bude pripisan Rusiji i koji bi izazvao snažne zahteve za odgovorom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.

Pejp upozorava da bi eventualna vojna odmazda mogla da dovede do direktnog sukoba velikih sila.

„Znate li kako se to zove kada Evropa uzvrati udarac? Treći svetski rat. To je kada najveće svetske sile napadaju međusobne domovine, a njihove se vojske direktno sukobljavaju i međusobno ubijaju“, poručio je Pejp.

Zašto bi 2027. mogla da bude katastrofalna?

Prema Pejpovoj analizi, najveća opasnost nije samo u pojedinačnim krizama, već u mogućnosti da se one dogode istovremeno.

Unutrašnja politička nestabilnost u SAD mogla bi da se poklopi sa novim vojnim operacijama na Bliskom istoku i rastućim tenzijama između Rusije i Evrope.

Takvo preklapanje, smatra profesor, moglo bi da oteža diplomatsko rešavanje sukoba i poveća rizik od pogrešnih procena političkih i vojnih lidera.

Njegovo upozorenje predstavlja procenu mogućih scenarija, a ne tvrdnju da će do globalnog sukoba sigurno doći.

Ipak, Pejp smatra da naredni period zahteva poseban oprez upravo zbog mogućnosti da se više velikih međunarodnih kriza razvija istovremeno.

Izvor: B92 / Večernji list / Mirror