"Umesto da zahteva uplate zbog neprihvatanja migranata, EU bi trebalo da pruži podršku Slovačkoj u oblasti bezbednosti i zaštite spoljnih granica", izjavio je ministar nakon objavljivanja godišnjeg izveštaja Evropske komisije o migracijama, prema kojem Slovačka nema pravo na umanjenje doprinosa u okviru takozvanog fonda solidarnosti EU za 2027. godinu, prenela je agencija TASR.

Kako je za ovu agenciju izjavio portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Matej Nojman, ministarstvo aktivno radi na pitanju solidarnosti u oblasti migracija i štiti interese Slovačke.

Kao neposredni sused ratom zahvaćene Ukrajine, Slovačka snosi troškove i odgovornosti povezane sa zbrinjavanjem migranata, budući da na njenoj teritoriji borave desetine hiljada ljudi koji su pobegli od rata.

"Ako Evropska komisija (EK) smatra da obim ove pomoći nije dovoljan za izuzeće od daljih doprinosa u okviru solidarnosti, onda bi trebalo da preispita način na koji procenjuje solidarnost. U ovakvim okolnostima, Slovačka očekuje podršku u jačanju svoje bezbednosti, a ne pritisak za dodatne direktne uplate", naveo je Nojman.

Premijer Robert Fico izjavio je u junu da bi Slovačka radije platila oko četiri miliona evra za 2026. godinu, nego što bi prihvatila preraspodeljene migrante.

Ni Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao ni EK nisu, međutim, za TASR potvrdili da će taj doprinos zaista biti uplaćen.

Države članice EU tek treba da se u Savetu EU dogovore o konačnom obliku fonda solidarnosti, visini doprinosa i eventualnim izuzecima, navodi agencija.

Odluka će biti doneta kvalifikovanom većinom, odnosno glasovima najmanje 15 zemalja koje predstavljaju minimum 65 odsto stanovništva EU.

Slovačka je još tokom prvog ciklusa primene ovog mehanizma za 2026. godinu, koji je stupio na snagu u junu nakon početka primene Pakta o migracijama i azilu, zatražila izuzeće, prvenstveno ističući činjenicu da je prihvatila desetine hiljada izbeglica iz Ukrajine, podsetio je TASR.

Pošto, međutim, nije bila uvrštena među zemlje koje ispunjavaju uslove za izuzeće, zatražila je od Evropske komisije da ponovo razmotri situaciju.

Države članice EU mogu da pokažu solidarnost sa zemljama koje su izložene migracionom pritisku na više načina, i to prihvatanjem tražilaca azila, finansijskim doprinosom ili pružanjem druge vrste pomoći, poput angažovanja ljudstva ili obezbeđivanja materijalnih sredstava.

Zemlje koje se suočavaju sa najvećim migracionim pritiskom mogu da dobiju podršku iz fonda solidarnosti.