Hrvatska je krajem 2025. godine raspolagala strateškim robnim rezervama vrednim 93 miliona evra, što je 6,9 odsto više nego godinu ranije, ali među tim zalihama nisu bili lekovi, vakcine i medicinski materijal.

Podaci su objavljeni u Izveštaju o stanju i upravljanju robnim zalihama za 2025. godinu, koji je izradilo hrvatsko Ministarstvo privrede.

Uprkos tome što je zakonom iz 2022. godine propisano da i medicinska sredstva budu deo strateških rezervi, država ih nije obezbedila ni tokom 2025, a situacija je ostala nepromenjena i tokom 2026. godine.

Skladišta na 357 tajnih lokacija

Hrvatske strateške robne rezerve raspoređene su na 357 lokacija čiji se položaji ne objavljuju.

Njihova namena je obezbeđivanje osnovnih životnih potrepština stanovništvu u slučaju rata, neposredne ugroženosti, velikih prirodnih nepogoda i drugih katastrofa.

Prema navodima Ministarstva privrede, rezerve su planirane tako da omoguće racionalnu potrošnju osnovnih proizvoda za 200.000 stanovnika tokom 60 dana, dok su zalihe žitarica predviđene za celokupno stanovništvo u istom periodu.

Država raspolaže i opremom za privremeno zbrinjavanje 50.000 ljudi.

Međutim, upravo u delu rezervi namenjenom zdravstvenoj zaštiti uočeni su značajni nedostaci.

Lekova i vakcina nema uprkos zakonskoj obavezi

Prema zvaničnom izveštaju, u strateškim robnim rezervama nema lekova, vakcina i medicinskog materijala, iako su ove kategorije zakonom uvrštene u obavezne rezerve.

Ministarstvo privrede Hrvatske objasnilo je da nabavka, skladištenje i distribucija lekova podležu posebnim zakonskim uslovima, naročito kada je reč o dozvolama za promet farmaceutskim proizvodima.

Zbog toga je, kako navode, potrebno dodatno usklađivanje propisa kako bi se omogućila njihova nabavka za državne rezerve.

Ministarstvo je potvrdilo da se stanje u toj oblasti nije promenilo ni tokom 2026. godine.

Istovremeno, nadležni ističu da se u slučaju velikih nepogoda i drugih vanrednih okolnosti lekovi mogu nabavljati hitnim postupcima i distribuirati preko ovlašćenih zdravstvenih službi.

Za hranu i opremu izdvojeni milioni

Najveći deo vrednosti strateških rezervi čine poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, čija je ukupna vrednost procenjena na 55,6 miliona evra.

Na neprehrambene proizvode odnosi se 37,4 miliona evra.

Najveći udeo u ukupnoj vrednosti rezervi ima pšenica, sa 18 odsto, dok višenamenske autocisterne čine 12 odsto.

Slede jestivo ulje sa devet odsto, šećer sa sedam odsto, kontejneri i kukuruz sa po šest odsto i evrodizel sa pet odsto.

Za dopunu strateških robnih rezervi tokom 2025. godine izdvojeno je 11,5 miliona evra.

Tim novcem nabavljeno je deset višenamenskih autocisterni za prevoz pijaće vode, deset miliona kilograma pšenice i više od 4,3 miliona kilograma šećera.

Nabavljene i pelene, ali ne i lekovi

Među proizvodima kojima su rezerve dopunjene nalaze se i dečje pelene i higijenski ulošci.

Nabavljeno je 1.000 pakovanja dečjih pelena i 5.000 pakovanja higijenskih uložaka, kojih u rezervama nije bilo prethodne godine.

Na njihov nedostatak ranije je ukazivano i u Hrvatskom saboru.

Ipak, medicinski proizvodi koji su zakonom predviđeni za vanredne situacije i dalje nisu obezbeđeni.

Šta ako izbije rat ili velika katastrofa?

Strateške rezerve trebalo bi da omoguće državi da reaguje kada redovno snabdevanje stanovništva bude ozbiljno poremećeno ili potpuno prekinuto.

U takvim okolnostima posebno je važno da zdravstvene ustanove imaju pristup lekovima i medicinskom materijalu, naročito ukoliko se istovremeno pojavi veliki broj povređenih ili obolelih.

Zbog toga odsustvo ovih proizvoda iz državnih rezervi otvara pitanje spremnosti sistema za dugotrajnije krizne situacije.

To ne znači da u Hrvatskoj trenutno nema lekova u bolnicama i apotekama, već da oni nisu obezbeđeni u okviru posebnih državnih strateških robnih rezervi.

Dok su zalihe hrane i druge opreme planirane za određeni period vanrednog snabdevanja, medicinski deo sistema i dalje zavisi od mogućnosti hitne nabavke u slučaju krize.

Izvor: Hina / Jutarnji list / RT Balkan