Pod pritiskom sekundarnih sankcija SAD, Rusija je efikasno odustala od pokušaja da zameni dolar kineskim juanom, što ističe teškoće sa kojima se suočavaju druge zemlje koje traže alternativu globalnoj valuti.
Uprkos rastu trgovine sa Kinom, udeo juana u plaćanjima za ruski izvoz prepolovljen je ove godine, pavši na 22 procenta sa vrhunca dostignutog sredinom 2024. godine, kada su Sjedinjene Države proširile sekundarne sankcije, prema najnovijim podacima Ruske centralne banke. U trgovini sa Azijom, Rusija sada naplaćuje 69 procenata svog izvoza u rubljama, prema podacima Blumberga.
Rusija je tako praktično odustala od napora da zameni dolar juanom u spoljnoj trgovini.
Moskva je počela intenzivno da prelazi na juan nakon početka rata u Ukrajini i uvođenja zapadnih sankcija. Do 2024. godine, kineska valuta je činila skoro polovinu svih plaćanja u spoljnoj trgovini Rusije, postala je najtrgovanija valuta na Moskovskoj berzi i pretekla je dolar po obimu bankarskih depozita.
Međutim, situacija je počela da se menja nakon što su SAD pooštrile sekundarne sankcije protiv banaka u junu 2024. godine. Plašeći se ograničenja, kineske finansijske institucije su počele da obustavljaju saradnju sa Rusijom, zamrzavaju plaćanja i vraćaju novac pošiljaocima, izveštava ruski portal Meduza, pozivajući se na Blumberg.
Udeo juana u poravnanjima za ruski izvoz prepolovljen je u poređenju sa vrhuncem iz 2024. godine, pavši na 22 procenta. Rusija sada dobija 69 procenata svojih izvoznih prihoda u azijske zemlje u rubljama, dok se udeo kineske valute u globalnim plaćanjima vratio na nivo pre rata Rusije sa Ukrajinom.
Neki kanali plaćanja i dalje funkcionišu, ali nijedan ne garantuje uspešne transakcije, objavio je Blumberg, pozivajući se na izvore u kompanijama koje pomažu ruskim kompanijama da izvršavaju plaćanja Kini.
Mnoge transakcije sada idu preko posrednika, a ne direktno preko banaka.
BONUS VIDEO
Komentari (0)