Nemačka mora da ograniči prekomerno zaduživanje kojim finansira modernizaciju i jačanje svojih oružanih snaga, jer bi u suprotnom javni dug te zemlje mogao značajno da poraste, upozorio je danas Savet ekonomskih stručnjaka, grupa ekonomskih stručnjaka koja savetuje nemačku vladu. Najveća ekonomija Evropske unije izdvaja ogromna sredstva za jačanje vojske, koja je godinama bila zapostavljena, zbog rastuće bezbednosne pretnje od Rusije i neizvesnosti u pogledu dugoročne posvećenosti Sjedinjenih Američkih Država bezbednosti Evrope. Najveći deo izdvajanja za odbranu izuzet je iz takozvane "kočnice zaduživanja", ustavnog mehanizma kojim se ograničava iznos novca koji država može da pozajmi, navodi Raporter. To znači da se većina novog duga namenjenog finansiranju naoružavanja ne uračunava u redovni budžet.

Međutim, Savet ekonomskih stručnjaka, nezavisno telo koje savetuje nemačku vladu, upozorio je u godišnjem izveštaju da bi ovakav rast vojne potrošnje mogao značajno da optereti javne finansije u narednim godinama. "Pre svega, izdvajanja za odbranu naglo rastu i finansiraju se zaduživanjem", izjavio je član Saveta Ahim Truger. On je ocenio da sa ekonomskog stanovišta nije racionalno trajno finansirati vojnu potrošnju takvih razmera putem zaduživanja. Ekonomisti su upozorili da, iako na javne finansije utiču i drugi faktori, uključujući povećanje socijalnih davanja, izdvajanja za odbranu predstavljaju jedan od glavnih uzroka rasta budžetskog opterećenja. Očekuje se da će nemačka vojna potrošnja naglo porasti i da će 2027. godine dostići oko 110 milijardi evra, pri čemu će veliki deo tog iznosa biti finansiran novim zaduživanjem.

Prema procenama stručnjaka, ukoliko ne budu preduzete mere za ograničavanje potrošnje, odnos javnog duga i bruto domaćeg proizvoda (BDP) Nemačke mogao bi do 2040. godine da dostigne čak 98 odsto, u poređenju sa sadašnjih oko 64 odsto. Takav rast zaduženosti doveo bi Nemačku, koja tradicionalno vodi restriktivnu fiskalnu politiku, iznad trenutnog proseka evrozone. Savet ekonomskih stručnjaka pozvao je nemačku vladu da preispita reformu kojom je omogućeno da se najveći deo vojnih izdvajanja izuzme iz "kočnice zaduživanja", ustavnog pravila koje ograničava većinu saveznog zaduživanja na 0,35 odsto BDP-a.

Stručnjaci smatraju da bi od 2031. godine vlada trebalo postepeno da povećava deo troškova za odbranu koji se finansiraju iz redovnog budžeta. Zagovornici takvog pristupa ocenjuju da je to neophodno kako bi se javne finansije postavile na održivije osnove, dok pojedini upozoravaju da bi takva promena mogla da dovede do nepopularnog povećanja poreza ili smanjenja javne potrošnje.