je ocenio da je na prelomu dva veka pa na dalje, izgrađena jedna nova ideologija: dukljansko-montenegrinska, koja se uveliko razlikovala čak i od komunističkog separatizma – Crna Gora je za nekih šezdesetak godina optrčala prazan krug, i došla u grotesknu fazu, da se pod plaštom 13. jula zapravo slavi 12. jul (na stanovištu Petrovdanskog Sabora).

Kako je sagovornik

istakao, 13. jul 1878. i 13. jul 1941. nisu isto i da je  drugi 13. jul potpuno nevezan sa prvim.

Osvrnuvši se na izjavu predsednika Crne Gore

da „Trinaestojulska nagrada mora biti odraz vrednosti antifašizma, građanskog društva i demokratije i da sa njima trasiramo put ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji i društvu razvijenih evropskih demokratija. Zato sve državne nagrade, a naročio , moraju biti odraz tih vrednosti“, profesor je ponudio dva objašnjenja. Prvo je, kako objašnjava, političko, i odnosi se na to kako se Milatović niotkuda i ničega pojavio na političkoj sceni Crne Gore, i kako su uopšte Srbi Crne Gore došli u situaciju da glasaju za njega?! Drugo je da je Crna Gora sada i pored ostalog sa Milatovićem totalni antipod one Crne Gore 13. jula 1941. godine. Tada se, kako navodi, ustajalo protiv okupatora, da se pomogne bratskoj Rusiji, a protiv tzv. Novog evropskog poretka – ustajalo se jer se nije pristalo na razdvajanje sa bratskom Srbijom.

Na šta se svelo praznovanje 13. jula Dana državnosti, i šta on simbolizuje u savremenoj Crnoj Gori?

Značajan broj građana Crne Gore i ne zna da raščlani značenje i suštinu 13. jula, jer ih ima dva. Sublimacija dva 13. jula je zapravo počela od kraja poslednje decenije XX veka, kada je Đukanovićev režim u svom antisrpskom zaletu krenuo u razbijanje poslednjeg embriona srpskog državnog jedinstva, a to je državna zajednica Crne Gore i Srbije. To je i ostvareno na referendumu 2006. godine. Prvi 13. jul, vezan za donošenje odluka

1878. godine, zapravo nikada nije ni praznovan u Knjaževini i Kraljevini Crnoj Gori. Radilo se jednostavno o tehničkom datumu, kada je posle jednomesečnih pregovora obznanjena i potpisana deklaracija tog kongresa. Taj datum mogu da slave i Srbija, Bugarska i Rumunija, jer su i one bile u opservacijama odluka tog kongresa. Ni u doba socijalističke Jugoslavije i Crne Gore, taj datum nije bio u opservaciji narativa 13. jula. Praznik se ticao ustanka naroda Crne Gore protiv italijanskog okupatora. U formalnom periodu postsocijalističkog perioda, počeli su da isplivavaju i drugi motivi za podizanje tog ustanka, i da se otvaraju tzv. „beline“ u istoriografiji, i onome što je uopšte poznato, ali se o tome ćutalo, da ustanici nisu bili baš samo komunisti, da ustanici nisu bili partizani itd. Đukanovićev zalet ka razbijanju državne zajednice sa Srbijom, stvorio je famu da su ta dva 13. jula, jedna te ista, i da je to Dan državnosti, što je bilo besmisleno, ako je država obnovljena 12. jula, zašto je onda došlo do 13. jula? Već godinama je otvoren prostor da svako tumači 13. jul kako hoće.

Da li su upravo one političke partije (DPS i sateliti) koje danas na sva zvona „brane“ tekovine 13. jula od, kako tvrde, revizionista, najviše obesmislili ovaj datum, ako se uzme u obzir njihova suverenistička pozadina?

Da. Tokom poslednje decenije XX veka, i na prelomu dva veka na dalje, izgrađena je jedna nova ideologija: dukljansko-montenegrinska, koja se uveliko razlikovala čak i od komunističkog separatizma. Ona je suštinski bila na stanovištu 12. jula, tj. Petrovdanskog Sabora. Tako je Crna Gora za nekih šezdesetak godina optrčala prazan krug, i došla u grotesknu fazu, da se pod plaštom 13. jula zapravo slavi 12. jul. Tu je nezaobilazni trend kvalifikovanja svih nih koji na to ukazuju epitetom tzv. „revizionista“, onih koji veličaju „dokazane ratne zločince i izdajnike“, „presuđene izdajnike“ i sl.

Smatrate li da se danas 13. jul najviše posmatra kroz prizmu ustanka iz 1941. godine, a da je skrajnut onaj iz 1878, koji je označavao konačno oslobođenje Crne Gore od viševekovnog ropstva?

Rekao sam već, 13. jul 1878. i 13. jul 1941. nisu isto. Crna Gora nije konačno oslobođena 13. jula 1878. godine. To je bio samo međukorak. Oslobođeni su i prisajedinjeni Crnoj Gori npr. Podgorica, Nikšić, Bar, Ulcinj itd., ali nisu Pljevlja, Bijelo Polje, Berane…..Drugi 13. jul je potpuno nevezan sa prvim. U prvom se ratovalo sa

. U prvom 13. julu nema crnogorske nacije i crnogorskog jezika. U prvom 13. julu Crna Gora ratuje zajedno sa bratskom Srbijom, a 12. jula se konstatuje da je Crnu Goru 1918. godine okupirala Srbija. U ime novotumačenja drugog 13. jula tvrdi se da je to otklonjeno tada. Da je to bio ustanak naroda Crne Gore ne samo protiv italijanske, nego i srpske okupacije diktovane .

Kako doživljavate izjavu predsednika Crne Gore Jakova Milatovića da „Trinaestojulska nagrada mora biti odraz vrednosti antifašizma, građanskog društva i demokratije. Za sve nas koji volimo Crnu Goru Trinaestojulska nagrada nosi duboku simboliku. Vrednoti na kojima gradimo savremenu Crnu Goru počivaju na temeljima antifašizma, građanskog društva i demokratije i sa njima trasiramo put ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji i društvu razvijenih evropskih demokratija. Zato sve državne nagrade, a naročio Trinaestojulska nagrada, moraju biti odraz tih vrednosti“?

Tu su dve komponente objašnjenja. Prva je politička, i odnosi se na to kako se Milatović niotkuda i ničega pojavio na političkoj sceni Crne Gore, i kako su uopšte Srbi Crne Gore došli u situaciju da glasaju za njega?! Posebno je pitanje zašto Srbi nisu hteli da glasaju za svog kandidata, nego su se između Milatovića i tog kandidata odlučili da glasaju za Milatovića. Da se razumemo, ne pripadam Srbima koji sada masovno preko društvenih mreža i privatno tvrde „ruka mi se osušila što sam glasao za njega“. Naravno, svojim znanjem i kvalifikacijom istoričara nisam ni tipični ni atipični glasač, i nisam izlazio na te izbore, znajući odmah da se radi o podvali.

Druga komponenta objašnjenja je da je Crna Gora sada i pored ostalog sa Milatovićem totalni antipod one Crne Gore 13. jula 1941. godine. Tada se ustajalo protiv okupatora, da se pomogne bratskoj Rusiji, a protiv tzv. Novog evropskog poretka. Ustajalo se jer se nije pristalo na razdvajanje sa bratskom Srbijom. Ustajalo se jer se nije pristajalo da delovi Crne Gore budu u

. Sada nam je Srbija glavni neprijatelj. Predsednik je pripadnik nacije koju su stvorili komunisti ustanici svojom konačnom pobedom 1945. godine. Hrvatska nas javno ponižava kao državu i naciju. Ko nas je pitao hoćemo li u NATO? Prošetajte Ulcinjom. Koliko tu ima prisutnoti Crne Gore i njenih zastava? Šta je danas antifašizam, kad 99% onih koji barataju sa tim terminom elementarno ne znaju šta je fašizam, pa ni predsednik Milatović, i kada je nastao, koja je razlika između fašizma i nacizma itd.?

Bonus video: