Decenijama planiran projekat za izvlačenje

Prošle godine, norveška fondacija Belona upozorila je na ekološku pretnju koju predstavljaju podmornice K-27 i K-159. Iako je Rusija ranije najavila planove za izvlačenje ovih plovila iz njihovih “vodenih grobova”, rat u Ukrajini znatno je usporio projekat.

Prema ruskom portalu RBK, sredstva za operaciju već su uključena u nacrt saveznog budžeta. Pripreme su predviđene za 2026. godinu, dok je početak radova planiran za 2027.

K-27 je eksperimentalna jurišna podmornica izgrađena 1950-ih sa dva reaktora koji su koristili rastopljeni metal za hlađenje. Iako je u službu ušla 1963. godine, tri dana kasnije došlo je do curenja radioaktivnih gasova u mašinskom prostoru. Sovjetski pokušaji popravke ili zamene reaktora tokom naredne dve decenije bili su neuspešni. Posledica je bila potonuće broda i smrt najmanje devet članova posade usled zračenja.

Nuklearna podmornica je dekomisionirana 1979. godine, a reaktor je zapečaćen katranom i spušten u plitke vode Karskog mora, gde je izložen plimi i morskim strujama. Zaptivač je predviđen da funkcioniše samo do 2032. godine, a visoko obogaćeno gorivo predstavlja rizik od nekontrolisane nuklearne reakcije.

Slično je prošla i podmornica K-159, koja je tokom službe patila od curenja zračenja i stalnih kvarova. Dekemisionirana 1989. godine, ostavljena je da rđa, dok je 2003. godine, tokom vuče do brodogradilišta, potonula. Devet ruskih vojnika poginulo je u incidentu, a 800 kilograma nuklearnog goriva završilo je na morskom dnu 213 metara ispod površine.

Izvlačenje nuklearnih podmornica sa morskog dna je izuzetno skupo, ali primer spasavanja podmornice Kursk u Barencovom moru 2002. godine pokazuje da je moguće. Ostaje da se vidi da li će holandska kompanija Mamut pružiti Rusiji podršku tokom rata u Ukrajini.

(24sedam.rs)

BONUS VIDEO