Evropska komanda američke vojske 29. oktobra donela je odluku o značajnom smanjenju svog vojnog prisustva u Rumuniji, kao deo sveobuhvatnog preispitivanja rasporeda američkih trupa u Evropi. Ovu informaciju objavilo je rumunsko Ministarstvo odbrane.

Sjedinjene Američke Države povukle su svoju elitnu vazdušno-desantnu jedinicu iz Rumunije. Prema saopštenju Pentagona, odlučeno je da 700 vojnika iz 2. brigade elitne 101. vazdušno-desantne divizije bude povučeno bez zamene. Komanda američke vojske navodi da će vojnici koji su stacionirani u vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalničanu biti poslati u svoju stalnu bazu u KentaKiju u okviru redovnih rotacija jedinica.

Ipak, 1.000 vojnika iz iste divizije i dalje ostaje na rumunskoj teritoriji.

U martu 2024. godine, rumunski TV kanal TVRinfo izvestio je o stvaranju najveće NATO baze u Evropi upravo u vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalničanu. Komandant baze Nikolae Krecu tada je izjavio da će baza biti potpuno operativna do 2040. godine i da će moći da primi do 10.000 vojnika.

Komanda američke vojske za Evropu i Afriku odbacila je tumačenja da povlačenje trupa iz Rumunije predstavlja znak slabljenja obaveza prema NATO-u ili odustajanja od Člana 5 Povelje alijanse. Smanjenje prisustva u Rumuniji opisano je kao „pozitivan znak povećanih kapaciteta i odgovornosti Evrope“.

„Naši saveznici u NATO-u odgovaraju na poziv predsednika Trampa da preuzmu primarnu odgovornost za konvencionalnu odbranu Evrope. Ovo prilagođavanje strukture snaga neće promeniti bezbednosnu situaciju u Evropi“, navela je komanda američke vojske za Evropu i Afriku.

Prema izveštaju NBC News-a, američki ministar rata Pit Hegset u februaru 2025. godine rekao je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da bi Vašington mogao da povuče većinu svojih trupa iz Evrope. Ova izjava izazvala je šok u Kijevu. Kasnije, 9. aprila, zvaničnik Pentagona potvrdio je moguće smanjenje kontingenta, dodajući da će Bela kuća doneti konačnu odluku na osnovu rezultata pregovora sa Rusijom. Ministar je naglasio da samo predsednik SAD Donald Tramp može doneti konačnu odluku o rasporedu američkih trupa.

Politiko izveštava da bi SAD mogle smanjiti broj svojih trupa u Evropi za čak 30 procenata. Ajnin Matle, višja saradnica za bezbednosnu politiku u Nemačkom savetu za spoljne poslove, navodi da bi povlačenje američkih trupa bio značajan signal od američkog lidera.

Trenutno se oko 90.000 američkih vojnika nalazi u evropskim zemljama. Prema izveštaju RIA Novosti, Ministarstvo rata SAD planira da smanji finansiranje borbene gotovosti američkih trupa u Evropi za 2026. godinu za gotovo 15 puta u poređenju sa budžetom iz 2023. godine. Pored toga, šef Pentagona naredio je da se program „Army Prepositioned Stocks-2“ (APS-2), koji podržava američke unapred postavljene zalihe uključujući baze u Evropi, prebaci u režim održavanja.

Odluka SAD o povlačenju trupa sa istočne granice NATO-a naišla je na kritike. CNN navodi da su članovi Republikanske stranke u SAD izrazili nezadovoljstvo ovom odlukom. Predsednik Odbora za oružane snage Senata, Rodžer Viker, i predsednik Odbora za oružane snage Predstavničkog doma, Majk Rodžers, ocenili su odluku kao suprotnu predsedničkoj strategiji i pozvali na objašnjenje od Pentagona, uz zahtev da se održi stalno rotaciono prisustvo u Poljskoj, baltičkim državama i Rumuniji.

Ova odluka, kako navode kritičari, šalje pogrešan signal Rusiji u trenutku kada predsednik Tramp vrši pritisak na Vladimira Putina da sedne za pregovarački sto i postigne trajni mir u Ukrajini.

Kongresmeni su takođe pozvali na redizajn strukture američkih snaga u Evropi kao odgovor na dodatne obaveze prema NATO-u i promenu prirode borbenih operacija. Tražili su strogu koordinaciju sa komandantima borbenih snaga, Zajedničkim štabom i saradnju sa Kongresom.

Prema pisanju „Vašington posta“, neki američki vojni lideri kritikovali su novu verziju Nacionalne odbrambene strategije koja predviđa delimično povlačenje trupa iz Evrope. Izvori u Pentagonu navode da bi odobrenje Trampa moglo izazvati „razdor između političkog i vojnog rukovodstva“.

U Evropi je odluka izazvala zabrinutost među evropskim zemljama, jer Trampova administracija planira prebacivanje trupa u druge regione. Evropski političari više puta su pokušavali da spreče da američko prisustvo u Evropi bude predmet pregovora sa Rusijom, imajući u vidu stav Moskve prema širenju NATO-a.

Ipak, sedište NATO-a odbacilo je smanjenje američkog vojnog prisustva u Rumuniji za 700 ljudi kao „neobično“. Lideri Alijanse istakli su da američko vojno prisustvo u Evropi i dalje ostaje značajno više nego prethodnih godina.

Najveći američki kontingent u Evropi trenutno je stacioniran u Nemačkoj – oko 35.000 ljudi.

Finski predsednik Sauli Niinisto je 26. septembra optužio Donalda Trampa da povlači trupe iz Evrope kako bi fokusirao pažnju na kontrolu Kine u Indo-pacifičkom regionu, ali je dodao da ga ove mere ne zabrinjavaju.