Uzbunjivač i bivši savetnik Komiteta za uređivačke smernice i standarde Bi-Bi-Sija, Majkl Preskot, optužio je javnog emitera za „duboku i sveprisutnu pristrasnost“, uključujući dvogodišnje obmanjujuće izveštavanje o ratu između Izraela i Hamasa, pitanjima rodnog identiteta i transrodnih osoba i Trampovom govoru na predsedničkim izborima. Interni memorandum je ekskluzivno objavio Telegraf i izazvao je burnu reakciju.

Tramp je Dejvija i Ternes okarakterisao kao „veoma nepoštene ljude koji su pokušali da utiču na predsedničke izbore“. „Uprkos svemu tome, oni su iz zemlje koju mnogi smatraju našim najvažnijim saveznikom. Kakva užasna stvar za demokratiju“, dodao je. Portparolka Bele kuće Karolina Livit nazvala je Bi-Bi-Si „100% lažnim vestima“ i „levičarskom propagandnom mašinom“, a Donald Tramp mlađi je tvrdio da su „britanski novinari lažnih vesti podjednako nepošteni i puni gluposti kao i njihove američke kolege“.

Institucionalna pristrasnost

Kontroverzu oko Trampa pokrenuo je dokumentarac Bi-Bi-Sija „Panorama“ pod nazivom „Tramp: Druga šansa?“. Emitovan je nedelju dana pre predsedničkih izbora u SAD 2024. godine i sadržao je delove govora koji je Tramp održao svojim pristalicama neposredno pre nego što je upao u Kapitol 6. januara 2021. U govoru, Tramp je u jednom trenutku rekao: „Prošetaćemo do Kapitola i navijati za naše hrabre senatore i predstavnike.“ Pedeset minuta kasnije, u istom govoru, rekao je: „Biću sa vama. I borićemo se. Borićemo se kao ludi.“ Međutim, u dokumentarcu je govor montiran kako bi se stvorio utisak da Tramp poziva pristalice na borbu: „Prošetaćemo do Kapitola i biću tamo sa vama. I borićemo se. Borićemo se kao ludi.“

Ternes je rekla da je podnela ostavku jer „odgovornost leži na njoj“, ali je odbacila optužbe za institucionalnu pristrasnost: „Naši novinari su vredni ljudi koji teže nepristrasnosti i ja stojim iza njihovog rada“. Dejvi je naglasio da je odluka o odlasku „isključivo njegova“: „Sve u svemu, Bi-Bi-Si dobro radi, ali bilo je nekih grešaka i kao generalni direktor moram preuzeti krajnju odgovornost“. Predsednik Bi-Bi-Sija Samir Šah kaže da je montaža dokumentarca o Trampu bila „greška u proceni“.

Šteta po integritet i ugled

Bi-Bi-Si je poslednjih godina pogođen brojnim skandalima i kontroverzama, a interni memorandum je možda bio samo poslednja kap koja je prelila čašu. Pre tri nedelje, britanski regulator komunikacija Ofkom je utvrdio da je dokumentarac Bi-Bi-Sija o ratu u Gazi počinio „ozbiljno kršenje“ pravila emitovanja time što nije rekao publici da je narator dokumentarca sin ministra poljoprivrede Hamasa. Ofkom je zaključio da je dokumentarac „Gaza: Preživljavanje ratne zone“ obmanjujući jer nije otkrio ovu porodičnu vezu.

Pored toga, 2023. godine, predsednik Bi-Bi-Sija Ričard Šarp podneo je ostavku zbog svoje neotkrivene uloge u posredovanju u dobijanju kredita Borisu Džonsonu, a iste godine voditelj Gari Lineker je suspendovan zbog kritikovanja vladine politike azila.

Reporter Bi-Bi-Sija Ijan Jangs piše da se „Teflonski tim“, kako je Dejvi bio poznat po svojoj sposobnosti da preživi brojne kontroverze, „ovog puta suočio sa kontroverzom koju nije mogao da preživi“.

Greške i manipulacije su ozbiljno oštetile integritet i ugled javnog emitera koga mnogi smatraju pouzdanim izvorom vesti. Međutim, neki analitičari se pitaju da li iza svega stoji politički pritisak. Denis Miler, saradnik Univerziteta u Melburnu, veruje da Bi-Bi-Si možda računa na „lakše pregovore sa vladom o finansiranju“ sa novim, svežim rukovodstvom neopterećenim skandalima. Vlada će otvoriti pregovore sa Bi-Bi-Sijem o pretplati (trenutno 174,50 funti godišnje) i kraljevskoj povelji koja definiše ulogu i strateški pravac Bi-Bi-Sija.
Miler takođe upozorava na mogući diplomatski pritisak iz SAD. „Pored svega toga, tu je i takozvani Trampov faktor. Da li je Bela kuća vršila diplomatski pritisak na britansku vladu da obezbedi trofejne žrtve? Dejvi i Ternes su obojica rekli da su napravljene greške, da preuzimaju odgovornost i da podnose ostavke iz principijelnih razloga. Možda je tako, ali izvori pritiska, Bela kuća, Donji dom i konzervativni mediji, sugerišu da razlozi za njihov odlazak možda zaslužuju pažljivije ispitivanje“, piše Miler.