Vladimir Putin sve otvorenije prihvata ideje koje se razvijaju unutar kruga analitičara okupljenih oko Valdaj kluba, a ta ideološka matrica, prema mišljenju pojedinih autora, vodi ka sve dubljoj globalnoj nestabilnosti. Putinovo redovno prisustvo na godišnjim konferencijama tog think-tanka dodatno potvrđuje koliko su te ideje postale sastavni deo savremene ruske spoljne politike.

Putinova vizija multipolarnog sveta čini osnovu ruske diplomatije još od njegovog govora u Minhenu 2007. godine. Suština tog pogleda na svet jeste uverenje da je period američke dominacije nakon Hladnog rata u opadanju, dok Rusija nastoji da povrati status velike sile i ponovo uspostavi svoj uticaj na međunarodnoj sceni. Međutim, prema tumačenju pojedinih analitičara bliskih Kremlju, poslednje poteze Moskve lakše je razumeti kroz prizmu takozvane teorije haosa.

Anton Barbašin u tekstu za Riddle Russia objašnjava da se među prokremaljskim analitičarima sve više učvršćuje stav da je „stari svet“ nepovratno nestao. Prema toj logici, globalni poredak više ne postoji, haos je neizbežan i ne može se kontrolisati, svaka država deluje isključivo u sopstvenom interesu, dok rat postaje nova normalnost međunarodnih odnosa.

Još pre petnaestak godina, nakon pripajanja Krima i izbijanja sukoba na istoku Ukrajine, Barbašin je primetio da teorija haosa dobija na značaju upravo među analitičarima okupljenim oko Valdaj kluba. Ti krugovi smatraju da svet više ne može da se objasni modelom „meke bipolarnosti“, u kojoj Sjedinjene Američke Države i Kina predstavljaju dva glavna centra moći, dok se ostale države svrstavaju uz jedan od njih.

Analizom savremenih globalnih događaja, došli su do zaključka da u svetu više ne postoji prepoznatljiv obrazac ponašanja. Kako navodi ruski opozicioni portal Meduza, analitičari Valdaj kluba novu paradigmu koriste pre svega kako bi opravdali postojeće spoljnopolitičke odluke Moskve.

Multipolarnost kao ideal, haos kao realnost

Prema Barbašinu, multipolarnost u ovom kontekstu nije konkretno stanje, već ideal — slično kao što je komunizam nekada bio krajnji cilj Sovjetskog Saveza. Iz te perspektive, rat u Ukrajini se tumači kao sredstvo kojim Rusija nastoji da uspostavi sopstvenu zonu uticaja u svetu u kojem više ne važe jasna pravila i u kojem je nestala stabilna ravnoteža iz vremena Hladnog rata.

Analitičari Valdaj kluba rusku vojnu akciju u Ukrajini predstavljaju kao način prilagođavanja novom globalnom haosu koji, po njihovom uverenju, ne može biti stavljen pod kontrolu. Jedna od ključnih pretpostavki te teorije jeste stav da stara pravila međunarodnih odnosa više ne važe i da državama preostaje samo vojna moć kao garant opstanka i stabilnosti.

U tom okviru, kršenje međunarodnih sporazuma i normi, kao i vojna intervencija, ne posmatraju se kao izuzetak, već kao racionalan odgovor na svet u kojem, kako veruju, više ne upravljaju pravila, već gola sila. Barbašin navodi da se u tom načinu razmišljanja ne vidi razlog za uzdržavanje od upotrebe „bilo koje potrebne sile“, jer se upravo kroz silu postavljaju nova pravila i definiše status velike sile.

Istorija kao alat legitimizacije

Barbašin ne vidi protivrečnost između teorije haosa i Putinove česte prakse pozivanja na rusku istoriju i takozvana „istorijska prava“ na teritorije drugih država. Kako objašnjava, selektivno pozivanje na carsko i sovjetsko nasleđe ne samo da stvara osećaj kontinuiteta, već i gradi narativ o obnovi nekadašnje moći.

Iz perspektive Moskve, smatra Barbašin, Zapad je taj koji je od 1991. godine prekršio ranija pravila, dok Rusija, prema tom tumačenju, samo reaguje na promene koje su joj nametnute. Putin je taj stav ponovio i tokom svoje godišnje konferencije za novinare, kada je izjavio da Rusija ne smatra sebe odgovornom za stradanja u Ukrajini, jer, kako je rekao, „nije započela ovaj rat“.

On je dodao da Rusija neće pokretati nove „specijalne vojne operacije“ ukoliko Zapad bude pokazivao poštovanje prema Moskvi. Takođe se pozitivno izrazio o inicijativi Donalda Trampa za zaustavljanje rata u Ukrajini, naglašavajući da je Rusija spremna da nastavi dijalog sa Sjedinjenim Državama.

Putin je Trampove napore ocenio kao „potpuno iskrene“ i naveo da se tokom prošlogodišnjeg samita na Aljasci „u velikoj meri saglasio“ sa njegovim predlozima.

Evropa kao prepreka

Govoreći krajem novembra na samitu u Kirgistanu, Putin je upozorio da je Rusija spremna da nastavi teritorijalna osvajanja silom ukoliko Kijev odbije zahteve za prekid vatre. Taj stav je ponovio i 17. decembra na sastanku sa visokim vojnim zvaničnicima, naglašavajući da će ciljevi „specijalne vojne operacije“ biti ostvareni.

Prema njegovim rečima, ukoliko suprotstavljena strana i njeni strani saveznici ne pristanu na suštinske pregovore, Rusija će, kako je rekao, „osloboditi svoja istorijska područja vojnim sredstvima“.

Imajući u vidu da nova američka administracija pokazuje interesovanje za dogovor o Ukrajini i obnovu ekonomskih veza sa Rusijom, Putin sada Evropsku uniju vidi kao glavnu prepreku. Ipak, prema Barbašinovoj analizi, Putin veruje da je samo pitanje vremena kada će se i evropska politika promeniti u korist Moskve. On je nedavno izjavio da će aktuelni evropski lideri izgubiti vlast, nakon čega će dijalog sa Rusijom postati „neizbežan“.

Teorija haosa i unutrašnja politika

Kada se teorija haosa primeni na unutrašnju situaciju u Rusiji, zaključak prokremaljskih analitičara je jasan: ako univerzalne vrednosti više ne postoje i ako moral nema mesto u spoljnoj politici, onda Kremlj ima slobodu da preduzme sve mere koje smatra neophodnim kako bi očuvao unutrašnju stabilnost.

Cilj je, prema tom tumačenju, sprečiti da spoljašnji protivnici iskoriste unutrašnje slabosti Rusije. Na taj način se opravdava Putinova autokratska vladavina i gradi interpretacija sveta koja u potpunosti odgovara interesima aktuelne vlasti.