Plan nemačke vlade trebalo bi da obuhvati direktne mere protiv ruskih subjekata, dok EU istovremeno napreduje sa novim, oštrim sankcijama koje se paralelno pripremaju u Briselu, rekla su za POLITICO i WELT AM SONNTAG trojica zvaničnika upoznatih sa tim pitanjem, kojima je odobrena anonimnost kako bi mogli da govore o osetljivoj temi.

Objavljivanje najave zakazano je za početak sledeće nedelje, u vreme kada će se u utorak u Irskoj održati sastanak ministara spoljnih poslova EU, ali bi saopštenje moglo biti objavljeno i ranije, u zavisnosti od Merca, rekla su dvojica zvaničnika.

Jedan od zvaničnika upoznatih sa slučajem rekao je da, kao odgovor na incident sa dronom u Lajpcigu, više nije dovoljno proterivati pojedinačne ruske diplomate ili zatvarati Ruski dom u Berlinu. Potrebne su oštrije mere, poput pojačanih sankcija ili čak obimnijih isporuka oružja Ukrajini. Trojica zvaničnika odbila su da iznesu dodatne detalje o konkretnim merama koje Merc planira da najavi.

Nije jasno u kojoj meri Berlin planira da za pokušaj napada dronom direktno smatra odgovornim pojedinačne ruske aktere ili rusku vladu. Berlin se već priprema za oštru reakciju, jer Nemačka mora da bude spremna na kaznene mere iz Moskve, rekli su zvaničnici.

Planirani potez dolazi u trenutku visokih tenzija sa Rusijom, usred niza incidenata na evropskom tlu koje su najviši zvaničnici opisali kao „hibridni rat“. U utorak je direktor CIA Džon Retklif iznenada otputovao u Moskvu, gde je upozorio rusku vladu da ne eskalira tenzije sa NATO-om.

Međutim, trenutak očekivane Mercove najave politički je osetljiv i na unutrašnjem planu. U nedelju sledeće nedelje biće održani izbori u nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt, a dve nedelje kasnije slede izbori u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji i Berlinu. U Saksoniji-Anhaltu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) — poznata po proruskom stavu — vodi u anketama.

Merc je još u utorak najavio da će biti ozbiljnih posledica zbog incidenta u Lajpcigu, iako nije imenovao nijednu konkretnu stranu.

„Napad dronom u Lajpcigu, između ostalog, pokazuje da se suočavamo i sa veoma stvarnim pretnjama“, rekao je on. „Savezna vlada će naterati počinioce hibridnih napada da plate cenu. Oni će za to platiti.“

Odgovarajući na pitanja POLITICO-a o planovima Nemačke da direktno smatra Rusiju odgovornom, portparol vlade rekao je: „Kancelarija ne učestvuje u spekulacijama. Jedino što je važno jeste zvanična atribucija koju savezna vlada saopštava po sopstvenom nahođenju i nakon razmatranja svih rezultata istrage.“

„Zeitenwende 2.0“

Sprečeni napad na aerodromu Lajpcig/Hale već je u velikoj meri povezan sa Rusijom kroz medijske istrage. Prema izveštaju nemačkih medija, dron, koji je bio opremljen eksplozivom, trebalo je da napadne ukrajinski teretni avion „Antonov“, koji se takođe koristi za prevoz vojne opreme. Volstrit džornal je izvestio da su američke obaveštajne procene direktno povezale Rusiju sa dronom.

Postoje i paralele sa nizom sabotažnih napada na evropski vazdušni teretni saobraćaj 2024. godine, za koje se sumnja da su ih izvele ruske obaveštajne službe. Moskva je negirala bilo kakvu umešanost.

Za sada ostaje nejasno koja je nova informacija navela Berlin da direktno pripiše krivicu Rusiji. Prag dokaza potreban za zvaničnu atribuciju je visok, a takve optužbe su u prošlosti izbegavane. Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint rekao je ranije ovog meseca da je „ključ u tome da postoje neophodni dokazi ili veoma snažna sumnja“.

Dvojica zvaničnika opisala su predstojeći potez kao „Zeitenwende 2.0“, što je referenca na istorijski zaokret u politici odbrane koji je bivši kancelar Olaf Šolc najavio kao odgovor na sveobuhvatnu invaziju Moskve na Ukrajinu 2022. godine.

Na nemački zaokret uticalo je i otkrivanje skladišta oružja u blizini Berlina. U šumovitom području u blizini jezera Migeleze, agenti nemačke službe unutrašnje bezbednosti otkrili su podzemno skladište u kojem su se nalazila dva poluautomatska oružja. Slučaj je dospeo u javnost kroz izveštaj istraživačkog konzorcijuma nemačkih medija NDR, WDR i Zidojče cajtung, iako je otkriće do kojeg je došlo još u oktobru prošle godine.

Prema izveštaju, dva oružja bila su spakovana u vodootporne kontejnere i nalazila su se u gotovo novom stanju. U skladištu se nalazila i neuobičajeno velika količina municije. Oružje je, kako se navodi, bilo spremno za neposrednu upotrebu. Istražitelji su ga onesposobili, vratili na mesto gde je bilo sakriveno i nastavili da nadziru lokaciju — ali nikada nisu primetili da iko dolazi na to mesto.

Savezni glavni tužilac Nemačke sada istražuje slučaj zbog sumnje na pripremanje teškog krivičnog dela kojim bi bila ugrožena država.

Nakon što je slučaj dospeo u javnost, Dobrint je govorio o situaciji visokog rizika i nagovestio da je oružje možda bilo namenjeno za upotrebu u napadima u Berlinu. Izbegao je da ga direktno poveže sa Rusijom, ali je rekao da se umešanost stranih sila ne može isključiti.

Poslednjih nedelja zabeležen je niz incidenata povezanih sa bezbednošću u državama članicama NATO-a.

U Rumuniji je pronađen i neutralisan dron za pomorske operacije napunjen eksplozivom nekoliko stotina metara od gasnog projekta „Neptun dip“ u Crnom moru. Rumunske oružane snage su ga neutralisale, a predsednik Nikušor Dan izričito je za incident okrivio Rusiju. Nekoliko dana kasnije, slovačka policija je sprečila planirani napad podmetanjem požara na fabrici dronova. U Estoniji vlasti istražuju moguću umešanost Rusije nakon podmetanja požara u objektu kompanije iz sektora odbrane. Eksplozije u fabrikama municije u Italiji i Bugarskoj takođe se istražuju, mada za sada nema jasnih dokaza da je u tim slučajevima reč o ruskoj sabotaži.

U takvom okruženju, na nivou EU sada se priprema još jedan sveobuhvatan paket sankcija protiv Rusije.

O njemu bi trebalo da bude reči na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU u utorak i sredu u Viklouu u Irskoj, prema rečima trojice diplomata EU koji su direktno upoznati sa razgovorima i kojima je odobrena anonimnost kako bi otvoreno govorili o privatnoj temi. Prema jednom od diplomata, trenutno se razmatra 1.600 subjekata za uvrštavanje na sankcioni spisak, uključujući 800 pojedinaca i 800 kompanija iz Rusije. Očekuje se da će sankcije biti usvojene sredinom oktobra.

Drugi diplomata rekao je da je ponovo pokrenuta rasprava o korišćenju zamrznute ruske državne bankarske imovine, iako je reč o dugoročnijem procesu koji će zahtevati pokušaje da se ubedi Belgija, koja se toj ideji dugo protivi. Ubedljivo najveći deo rezervi ruske centralne banke zamrznutih u EU nalazi se u briselskom „Euroclearu“. Belgijska finansijska kompanija jedna je od najvažnijih centralnih depozitarnih institucija, a vlada Barta De Vevera zabrinuta je zbog mogućnosti ruske odmazde.

Sva tri diplomata govorila su o značajnom proširenju postojećih sankcija protiv Rusije. „Strategija je da se upotrebe sva raspoloživa sredstva. Aktiviramo svaki mogući režim sankcija“, rekao je prvi diplomata EU.