Napadi bespilotnim letelicama postali su jedan od najvećih izazova u sukobu Rusije i Ukrajine. Gotovo svake noći ukrajinske snage pokušavaju da probiju rusku protivvazdušnu odbranu, dok se u izveštajima pominje i upotreba raketa „Flamingo“.

Ruski sistemi uspevaju da obore desetine, a tokom najmasovnijih udara i stotine letelica. Međutim, dovoljno je da samo jedan dron ili projektil prođe kroz odbranu da bi pričinio ozbiljnu štetu.

Zbog toga se u Moskvi sve glasnije govori da protivvazdušna odbrana, ma koliko bila snažna, ne može trajno da ukloni ovu pretnju.

General izneo plan koji menja sve

Bivši komandant 58. armije i član Odbora Državne dume za odbranu, general-potpukovnik Viktor Soboljev, smatra da bi ruska vojska morala da izvede niz velikih ofanzivnih operacija.

Prema njegovim rečima, jedini način da se potpuno zaustave napadi sa ukrajinske teritorije bio bi da ruske snage napreduju sve do zapadnih granica Ukrajine.

Takav scenario praktično bi značio širenje sadašnje ideje o „tampon-zoni“ preko čitave ukrajinske teritorije. Soboljev tvrdi da Moskva na drugi način ne može dugoročno da ukloni mogućnost udara na ruske gradove i strateške objekte.

Dva uslova za veliku ofanzivu

Ruski general upozorio je da takav vojni plan ne bi mogao da bude sproveden bez rešavanja dva ogromna problema.

– Neophodno je zaštititi trupe od napada dronova i ostvariti prevlast u vazduhu – rekao je Soboljev.

Zaštita jedinica od masovne upotrebe bespilotnih letelica postala bi jedan od najvažnijih zadataka ruske vojske. Drugi uslov bilo bi uspostavljanje vazdušne nadmoći, bez koje bi svako veće napredovanje bilo izuzetno teško i rizično.

Soboljev smatra i da bi Rusija morala da preseče puteve kojima Zapad doprema vojnu opremu Ukrajini, uključujući važne mostove, železničke stanice, tunele i druge transportne pravce.

Pomenuo i dramatičnu 2030. godinu

Posebnu pažnju izazvala je Soboljevljeva procena da bi Rusija ključne vojne ciljeve morala da ostvari pre 2030. godine.

On taj rok povezuje sa svojom tvrdnjom da bi pojedine članice NATO-a do tada mogle da budu spremne za eventualni direktni sukob sa Rusijom. Reč je o proceni ruskog generala i poslanika, a ne o zvanično objavljenoj odluci Kremlja da sprovede takvu operaciju.

Slična upozorenja ranije je izneo i ruski ministar odbrane Andrej Belousov, koji je govorio o ubrzanom jačanju združenih snaga NATO-a i pripremama zapadnih država za mogući sukob sa Moskvom.

Rat ulazi u novu fazu

Ruska strana nastavak sukoba u Ukrajini sve češće posmatra kao deo šireg obračuna sa Zapadom. Stav koji dolazi iz Moskve jeste da evropske države i vlasti u Kijevu pokušavaju da produže rat kako bi dodatno iscrpele i oslabile Rusiju.

U takvoj situaciji pitanje više nije samo koliko dronova protivvazdušna odbrana može da obori. Ključno postaje koliko duboko bi ruske snage morale da napreduju kako bi mesta sa kojih se izvode napadi udaljile od svoje teritorije.

Ukoliko bi Soboljevljev scenario ikada postao deo zvanične ruske strategije, to bi značilo pokušaj vojnog prodora prema krajnjem zapadu Ukrajine i otvorilo potpuno novu, daleko opasniju fazu rata.

Izvor: Gazeta.Ru, preneli ruski mediji, Webtribune