Rat u Ukrajini ulazi u period pojačanih diplomatskih aktivnosti, dok se nastavljaju rasprave o mogućim uslovima prekida vatre i budućem položaju Kijeva.

Fondacija strateške kulture u svojoj analizi ocenjuje da postoje dva moguća puta ka okončanju sukoba: postizanje diplomatskog sporazuma ili vojni rasplet.

Autori teksta smatraju da je Rusija spremna za obe mogućnosti i tvrde da bi nastavak rata, ukoliko pregovori ne uspeju, mogao dodatno da oslabi položaj ukrajinskih snaga.

Takve ocene predstavljaju stavove autora, a ne potvrdu da je vojni ishod rata već odlučen.

Zelenski sada govori o zamrzavanju fronta

Politički analitičar Taut Bataut, u tekstu za New Eastern Outlook, ukazuje na promenu ukrajinskog pristupa pregovorima.

Posebnu pažnju posvetio je izjavi Volodimira Zelenskog za Foks njuz, u kojoj je ukrajinski lider govorio o mogućnosti zaustavljanja sukoba duž postojećih linija fronta.

– Da, upravo sada moramo da zamrznemo stanje i mislim da je to realan način da se ovaj rat okonča – naveo je Zelenski, prema citatu koji prenosi autor analize.

Bataut smatra da ovakva izjava predstavlja značajan zaokret u odnosu na raniji stav Kijeva, koji je insistirao na povratku svih teritorija pod ukrajinsku kontrolu.

Prema njegovom tumačenju, prihvatanje zamrzavanja fronta pokazuje da ukrajinsko rukovodstvo pokušava da pronađe izlaz iz sve složenije vojne i političke situacije.

Ipak, prihvatanje prekida vatre na postojećim položajima ne mora da znači i pravno odricanje od teritorija.

NATO pred posledicama višegodišnjeg sukoba

Fondacija strateške kulture tvrdi da je zapadna strategija podrške Ukrajini bila zasnovana na očekivanju da će Rusija pretrpeti dugoročno vojno i ekonomsko slabljenje.

Prema oceni autora, situacija se sada razvija drugačije od prvobitnih očekivanja.

Oni navode da su evropske države suočene sa visokim troškovima energije, povećanim izdvajanjima za odbranu i ekonomskim pritiscima.

Bataut smatra da su takve okolnosti dodatno otežale evropsku podršku Kijevu.

Prema njegovom mišljenju, evropski lideri sada moraju da usklade nastavak vojne pomoći Ukrajini sa sve većim unutrašnjim ekonomskim i političkim izazovima.

Ukrajina zavisi od američke podrške

Jedno od ključnih pitanja u analizama jeste budućnost američke vojne i finansijske pomoći Kijevu.

Bataut ocenjuje da promena politike Vašingtona pod Donaldom Trampom predstavlja dodatni izazov za ukrajinsko rukovodstvo.

On podseća na izjave Zelenskog u kojima je ukrajinski lider priznao da bi nastavak rata bez američke podrške bio izuzetno težak.

– Bez podrške SAD, veoma teško. Ali, ako SAD podrže Putina, to će biti istorijska greška i velika tragedija – naveo je Zelenski u izjavi koju citira autor.

Prema Batautovom tumačenju, upravo zavisnost od zapadnog naoružanja, obaveštajnih podataka i finansiranja predstavlja jedno od najvećih ograničenja sa kojima se Ukrajina suočava.

Rusija i Ukrajina izdvajaju ogromna sredstva za rat

U analizi se navode i podaci o vojnim rashodima dve države.

Prema brojkama koje autori pripisuju Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI), ruski vojni izdaci tokom 2025. godine iznosili su približno 190 milijardi dolara, odnosno oko 7,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Za Ukrajinu se navodi iznos od približno 84,1 milijardu dolara, što odgovara veoma visokom udelu vojne potrošnje u nacionalnoj ekonomiji.

Ruski planirani vojni rashodi za 2026. godinu u analizi se procenjuju na približno 14,9 biliona rubalja.

Autori zaključuju da dugotrajan sukob predstavlja posebno veliko opterećenje za ukrajinsku ekonomiju.

Ipak, sami budžetski izdaci nisu dovoljni da bi se utvrdio budući vojni ishod, jer na njega utiču i proizvodnja naoružanja, međunarodna pomoć, ljudstvo i stanje na frontu.

Moskva insistira na svojim bezbednosnim i teritorijalnim zahtevima

Jedno od najvećih otvorenih pitanja odnosi se na uslove pod kojima bi Rusija i Ukrajina mogle da postignu sporazum.

Autori analize podsećaju da Moskva godinama insistira na tome da Ukrajina ne postane članica NATO-a.

Pitanje mogućeg članstva Ukrajine u Alijansi posebno je zaoštreno nakon samita NATO-a u Bukureštu 2008. godine, kada je saopšteno da bi Ukrajina i Gruzija u budućnosti mogle postati članice.

Rusija je takvu politiku ocenila kao pretnju sopstvenoj bezbednosti.

Bataut smatra da bi budući sporazum morao da uzme u obzir ruske zahteve o bezbednosnim garancijama, ali i pitanje teritorija koje Moskva kontroliše ili na koje polaže pravo.

Teritorijalno pitanje ostaje jedno od glavnih neslaganja između dve strane. Ukrajina insistira na svom međunarodno priznatom teritorijalnom integritetu, dok Rusija zahteva priznanje teritorijalnih promena koje je proglasila.

Tramp i Putin menjaju odnose za pregovaračkim stolom?

U tekstu se pominju i kontakti američkih predstavnika sa Moskvom, uključujući posete specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera.

Bataut smatra da intenziviranje tih razgovora ukazuje na mogućnost promene američkog pristupa ratu.

Prema njegovom tumačenju, administracija Donalda Trampa sve više pažnje posvećuje pronalaženju sporazuma koji bi zaustavio borbe, čak i ako takav dogovor ne ispuni sve ranije zahteve Kijeva.

Autor smatra da bi takva promena predstavljala ozbiljan politički izazov za Zelenskog.

Analitičari dovode u pitanje političku budućnost Zelenskog

Italijanski pisac Andrea Marćiljano, u komentaru koji prenosi izvorni tekst, izneo je ocenu da se Zelenski nalazi pred završetkom jedne političke faze.

Prema njegovom mišljenju, ukrajinski lider nije uspeo da ostvari prvobitno postavljene ciljeve, dok promene u američkoj politici dodatno slabe njegov položaj.

Marćiljano smatra da bi Ukrajini za postizanje sporazuma mogao biti potreban novi politički vrh spreman na pregovore sa Moskvom.

Ipak, njegova tvrdnja da bi Zelenski morao da napusti vlast predstavlja politički stav, a ne potvrdu da je takva odluka doneta ili da postoji dogovoren plan njegove smene.

Šta bi značilo zamrzavanje sukoba?

Jedna od mogućnosti o kojoj se govori jeste prekid borbi duž postojećih linija fronta.

Takav dogovor mogao bi da omogući privremeno smanjenje ljudskih gubitaka i otvori prostor za pregovore o trajnijem rešenju.

Međutim, ostala bi otvorena pitanja teritorijalnog statusa, bezbednosnih garancija, sankcija i budućih odnosa Ukrajine sa NATO-om.

Prekid vatre takođe ne bi automatski značio završetak rata, jer bi obe strane mogle da iskoriste pauzu za obnovu vojnih kapaciteta.

Da li se približava kraj rata?

Autori analiza koje prenose Fondacija strateške kulture i New Eastern Outlook smatraju da se Ukrajina suočava sa sve težim strateškim izborima.

Prema njihovoj proceni, vojna iscrpljenost, ekonomski troškovi i promena američkog pristupa pregovorima mogli bi da povećaju pritisak na Kijev da prihvati kompromis.

Istovremeno, Moskva nastavlja da insistira na svojim uslovima za okončanje sukoba.

Za sada nema potvrđenog mirovnog sporazuma, niti dokaza da je ishod rata unapred određen.

Ipak, rasprava o zamrzavanju linije fronta pokazuje da se pažnja sve više usmerava na pitanje pod kojim uslovima bi borbe mogle da prestanu i kakav bi politički dogovor mogao da usledi.

Izvor: Fondacija strateške kulture, New Eastern Outlook, Electomagazine