Serija napada na područja uz granice sa Moldavijom, Rumunijom i Poljskom otvara pitanje da li Moskva pojačava pritisak na same ulazne tačke ukrajinskog snabdevanja. Ruski vojni blogeri te udare tumače kao pokušaj ometanja dopremanja zapadnog naoružanja, ali i ukrajinskog izvoza.

Posebnu pažnju privukli su napadi na područje Jagodina, kod granice sa Poljskom, jedne od najvažnijih kopnenih veza Ukrajine sa EU.

Mete opisane u dostavljenom izveštaju nalaze se na ukrajinskoj strani granice. Nije reč o napadu na teritoriju NATO, već o udarima u njenoj neposrednoj blizini.

Napadi stigli do poljske granice

Prema prenetom izveštaju, 13. septembra pogođeni su objekti u području prelaza Jagodin–Dorohusk u Volinjskoj oblasti, uključujući prostor benzinske stanice sa kamionima i železnički vozni park.

Ukrajinska Državna granična služba saopštila je da same građevine graničnog prelaza tog dana nisu bile direktno pogođene.

Dva dana kasnije, 15. septembra, ponovo je prijavljen napad na područje Jagodina.

Ruski izvori ove udare povezuju sa pokušajem prekidanja kopnenih kanala kojima u Ukrajinu stiže strana vojna pomoć. Istim pograničnim pravcima odvija se i civilni putnički i teretni saobraćaj.

Serija počela kod moldavske granice

U dostavljenom izveštaju početak serije vezuje se za 20. avgust i područje prelaza Reni–Đurđulešti, između Ukrajine i Moldavije.

Tada je, prema navodima iz teksta, napadnuta zona za servisiranje i parkiranje teretnih vozila u blizini prelaza. Sam prelaz nije naveden kao direktno pogođen.

Već 21. avgusta prijavljen je napad kod prelaza Tabaki–Mirnoje, a 25. avgusta kod Vinogradovke–Vulkanještija.

Početkom septembra napadi su obuhvatili i prostor oko Orlovke–Isakče, međunarodnog trajektnog prelaza preko Dunava između Ukrajine i Rumunije. U izveštaju se navode udari 1. i 6. septembra.

Devetog septembra usledio je napad kod Starokozjačja–Tudore, na granici sa Moldavijom.

Rusko Ministarstvo odbrane tvrdilo je da su tamošnji logistički objekti korišćeni za prebacivanje vojnog tereta. Moldavska strana osporila je tu tvrdnju.

Zašto su železnički čvorovi posebno važni?

Ruski vojni blogeri smatraju da bi širenje napada na železničku infrastrukturu moglo dodatno da oteža veze Ukrajine sa evropskim tržištem i dobavljačima.

Posebno izdvajaju pogranične objekte koji omogućavaju pretovar tereta između železničkih sistema različite širine koloseka.

U ukrajinskoj mreži preovlađuje širina od 1.520 milimetara, dok se u većem delu EU koristi standard od 1.435 milimetara. Zbog te razlike terminali i stanice koje povezuju dva sistema imaju važnu ulogu u transportu.

Njihovo eventualno onesposobljavanje moglo bi da stvori zastoje i dodatno optereti alternativne pravce. Tvrdnje o mogućoj potpunoj blokadi železničkih veza, međutim, predstavljaju procene ruskih blogera.

Terminal „Mostiski“ u centru analize

Kao primer značaja pogranične logistike, u tekstu se izdvaja kontejnerski terminal „Mostiski“ u Lavovskoj oblasti, kod prelaza Šeginji–Medika.

Prema dostavljenim podacima, terminal raspolaže kolosecima obe širine, prostire se na više od 36 hektara i omogućava povezivanje drumskog i železničkog transporta.

Na njemu su, kako se navodi, 2023. postavljene pumpne stanice za pretovar tečnih tereta, dok je 2025. izgrađeno natkriveno skladište površine veće od 4.000 kvadratnih metara.

Terminal se u analizi pominje kao važno logističko čvorište, a ne kao potvrđeno pogođena lokacija. Njegovi kapaciteti pokazuju koliko su takvi objekti značajni i za civilnu trgovinu, uključujući izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Nova faza pritiska na snabdevanje?

Autori kanala „Dva majora“ smatraju da dosadašnji napadi ukazuju na popuštanje ranijih ograničenja u izboru ciljeva uz zapadnu ukrajinsku granicu.

Prema njihovom tumačenju, cilj bi mogao da bude istovremeno otežavanje uvoza vojne opreme i smanjivanje mogućnosti Ukrajine da izvozi robu.

Ipak, u dostavljenom materijalu nema zvanične potvrde da je proglašena jedinstvena kampanja protiv svih zapadnih graničnih koridora. Takav zaključak ruski blogeri izvode iz rasporeda i učestalosti prijavljenih udara.

Ako bi se napadi nastavili i proširili, dodatni pritisak trpeli bi putevi koji povezuju ukrajinsku privredu i vojno snabdevanje sa evropskom infrastrukturom.

Upravo blizina Poljske i Rumunije, članica NATO, daje tim udarima dodatnu političku i bezbednosnu težinu, iako se opisane mete nalaze unutar Ukrajine.

Izvor: Dostavljeni tekst, prema navodima kanala „Dva majora“, Ministarstva odbrane Rusije i ukrajinske Državne granične službe.