Ruski general-potpukovnik u rezervi Andrej Guruljov izjavio je da je specijalna vojna operacija u Ukrajini mogla da počne još 2019. godine, ali da je njen početak odložen zbog potrebe da se ruska vojska bolje pripremi za sukob znatno širih razmera.

Gostujući u emisiji „Itogi dnja s Deljaginim“ na televiziji Cargrad, Guruljov je objasnio da je još posle događaja iz 2014. godine smatrao da je novi oružani sukob neizbežan. Na osnovu sopstvenih vojnih proračuna zaključio je da bi do nastavka sukoba moglo da dođe 2019. godine.

Prema njegovoj proceni, ruske snage tada su bile sposobne da uđu u Ukrajinu, ali nisu bile dovoljno pripremljene za eventualni rat sa NATO-om. Upravo u tome vidi jedan od glavnih razloga zbog kojih je početak operacije odložen.

„Mi smo mogli mirno da uđemo u Ukrajinu, ali nismo bili spremni da ratujemo sa NATO-om. Tada nismo imali ni Kalibre, ni visokoprecizne Iskandere, ni H-101, ništa od toga nije postojalo. Nismo imali ni bespilotne letelice“, rekao je Guruljov.

On je precizirao da se ovo naoružanje u tom periodu, prema njegovim rečima, uglavnom nalazilo u eksperimentalnoj fazi, odnosno da su postojali samo probni primerci. Zbog toga je bilo neophodno povećati proizvodnju i obezbediti dovoljne količine savremenog oružja za vođenje velikih vojnih operacija.

Govoreći o razvoju ruskih raketnih sistema, podsetio je i na lansiranje raketa Kalibr iz Kaspijskog mora. Taj primer naveo je u okviru objašnjenja koliko je bilo važno razviti proizvodne kapacitete i opremiti vojsku sredstvima koja odgovaraju zahtevima savremenog ratovanja.

„U savremenom ratu mora se ratovati savremenim oružjem. Zato je, verovatno, predsednik doneo takvu odluku“, ocenio je general, povezujući odlaganje operacije sa potrebom da Rusija prethodno unapredi svoje vojne mogućnosti.

Guruljov smatra da su na razvoj događaja uticali i Minski sporazumi. Prema njegovom tumačenju, dogovori koji su trebalo da doprinesu rešavanju sukoba nisu ostvarili očekivani rezultat, već su omogućili da se sukob odloži.

„Još tada sam savršeno razumeo da je to odloženi rat“, izjavio je, govoreći o pokušajima postizanja mira 2014. godine. Dodao je da je u tom periodu bio dovoljno blizu događajima da bi mogao da proceni njihove moguće posledice.

Za Minske sporazume upotrebio je izraz da je ruskoj strani njima „prodavana magla“, čime je izrazio uverenje da Moskva nije dobila ono što je očekivala od tadašnjeg diplomatskog procesa.

Osvrćući se na današnje stanje na frontu, ocenio je da je vreme iskorišćeno za jačanje ruske vojske donelo značajne rezultate. Po njegovom mišljenju, savremeno naoružanje i povećani vojni kapaciteti predstavljaju stratešku prednost ruskih snaga na bojnom polju.

General je tokom razgovora govorio i o svojoj porodici. Naveo je da se njegov sin trenutno nalazi u zoni specijalne vojne operacije i da su mu „sva deca u uniformama“, zbog čega posebno želi završetak sukoba.

Ipak, naglasio je da mir ne bi trebalo da bude privremen, već da Rusiji mora da obezbedi dugoročnu bezbednost.

„Želim mir, ali želim takav mir koji će Rusiji obezbediti bezbednost za decenije unapred. Ne takav mir kakav su pokušavali da zaključe 2014. godine“, poručio je Guruljov.

On se ranije osvrnuo i na ruske napade na ukrajinske mostove, ocenjujući ih kao ključni preokret u okviru vojne operacije. Smatra da su takvi udari važan korak koji se nadovezuje na prethodne napade na ukrajinske logističke kapacitete i energetsku infrastrukturu.

Prema njegovoj oceni, kombinovanje udara na mostove, transportne pravce i energetske objekte predstavlja deo koordinisanog vojnog delovanja, a ruske oružane snage, kako je zaključio, „jasno slede plan“.