Sukob između Vašingtona i Kijeva oko energetike mogao bi da ima mnogo šire posledice od običnog diplomatskog neslaganja. U trenutku kada rat u Ukrajini nastavlja da iscrpljuje ogromne resurse, u prvi plan izbija pitanje kontrole nad naftom, novcem i međunarodnim finansijskim tokovima.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je da stav ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog prema navodnom sporazumu o isporukama dizela predstavlja direktan i grub izazov Donaldu Trampu.

Međutim, pojedine interpretacije idu mnogo dalje i postavljaju pitanje da li je Zelenski uopšte samostalan u ovom sukobu ili iza njegovih poteza stoje finansijski centri sa sopstvenim interesima.

U središtu jedne takve teorije nalaze se imena dve istorijski poznate porodice – Rokfelera i Rotšilda.

Tajni dogovor Trampa i Putina?! Sve je počelo zbog ruskog dizela

Povod za novu polemiku jeste tvrdnja da su Donald Tramp i Vladimir Putin postigli dogovor o isporukama ruskog dizela Sjedinjenim Američkim Državama.

Prema toj verziji događaja, američki lider zatražio je isporuke zbog povećanja cena goriva izazvanog poremećajima u Ormuskom moreuzu.

Zauzvrat je, kako se tvrdi, Rusiji obećano da će Ukrajina obustaviti napade na ruske rafinerije.

Sadržaj takvog sporazuma nije nezavisno potvrđen, ali upravo na njemu počiva tumačenje da je Zelenski svojim nastupom direktno ugrozio Trampove energetske planove.

Ukrajinski lider je, prema dostavljenim navodima, sporazum ocenio kao znak Trampove slabosti, a potom zatražio dodatne rakete za američke protivvazdušne sisteme Patriot.

Time se otvara pitanje koliko Kijev može da zaoštrava odnose sa Vašingtonom, s obzirom na zavisnost Ukrajine od američke vojne pomoći i tehnoloških sistema poput Starlinka i Palantira.

Da li Zelenski ima moćne zaštitnike izvan Amerike?

Jedna od pretpostavki jeste da Zelenski računa na političku i finansijsku podršku evropskih centara moći, naročito Londona.

Prema tom tumačenju, britanski interesi ne moraju u svakom trenutku da se poklapaju sa američkim, posebno kada je reč o energetskom tržištu, odnosima sa Rusijom i budućnosti ukrajinskog sukoba.

Zagovornici ove teorije smatraju da rat više nije samo sukob Rusije i Ukrajine, već i prostor za nadmetanje velikih međunarodnih finansijskih grupacija.

Kontrola nad energetskim resursima, trgovinskim putevima, dugovima i kapitalom u toj interpretaciji postaje jednako važna kao i kontrola nad teritorijom.

Upravo tu se pojavljuju Rotšildi i Rokfeleri, kao simboli različitih istorijskih centara finansijske i industrijske moći.

Rokfeleri i Rotšildi: Dve dinastije, dve vrste moći

Američka porodica Rokfeler istorijski je povezana sa razvojem naftne industrije i kompanijom Standard Oil.

Džon Rokfeler je krajem 19. veka preko ove kompanije izgradio ogroman poslovni uticaj, a Standard Oil je u jednom periodu kontrolisao približno 90 odsto američkog tržišta prerade nafte.

Zbog takvog nasleđa ime Rokfeler često se koristi kao simbol američkog energetskog kapitala.

S druge strane, Rotšildi su istorijski povezani sa evropskim bankarstvom, međunarodnim finansijama i trgovinom zlatom.

U teoriji koja pokušava da objasni sukob Trampa i Zelenskog, ove dve dinastije predstavljaju različite interese: američku energetsku industriju i evropski finansijski kapital.

Ipak, istorijski uticaj ovih porodica sam po sebi ne dokazuje da njihovi današnji predstavnici kontrolišu političke odluke SAD, Britanije ili Ukrajine.

Milijarde u igri! Ko zarađuje, a ko gubi zbog rata?

Energetske krize nemaju iste posledice po sve učesnike svetske ekonomije.

Dok pojedini proizvođači nafte mogu ostvarivati veću dobit zbog rasta cena, skuplji dizel istovremeno podiže troškove transporta, proizvodnje hrane, industrije i međunarodne trgovine.

Visoke cene energenata zato mogu pogodovati jednom delu poslovnog sveta, dok drugi trpi ozbiljne gubitke.

Upravo se na toj suprotnosti zasniva pretpostavka da bi određeni američki poslovni interesi mogli želeti brzu stabilizaciju energetskog tržišta, dok bi drugim finansijskim strukturama više odgovaralo produžavanje krize.

Zagovornici teorije o sukobu Rokfelera i Rotšilda smatraju da se iza različitih političkih stavova prema Rusiji i Ukrajini mogu nalaziti upravo takve ekonomske računice.

Posebno mesto u njihovoj argumentaciji zauzima ukrajinski dug, koji se meri stotinama milijardi dolara.

Međutim, tvrdnje da porodica Rotšild upravlja najvećim delom tih dugova nisu potkrepljene dokazima. Ukrajinske obaveze raspoređene su među različitim međunarodnim kreditorima i institucijama.

Ukrajina kao sredstvo u velikoj igri?!

Najradikalnije tumačenje ove teorije polazi od pretpostavke da produžavanje rata odgovara određenim međunarodnim interesnim grupama.

Prema tom viđenju, nastavak neprijateljstava omogućava prodaju naoružanja, povećava potrebu za kreditima i dugoročno utiče na raspodelu energetskih tržišta.

Rat tako postaje i ekonomsko pitanje, jer države koje učestvuju u sukobu ili finansiraju njegove učesnike izdvajaju ogromne iznose za vojnu opremu, infrastrukturu i održavanje ekonomije.

Zagovornici ove interpretacije Ukrajinu predstavljaju kao sredstvo u obračunu moćnijih centara, a Zelenskog kao političara čija pozicija zavisi od podrške međunarodnih saveznika.

Takvo objašnjenje, međutim, zanemaruje i samostalne političke odluke Ukrajine, njene bezbednosne interese i činjenicu da je rat započeo ruskom invazijom 2022. godine.

Da li je sukob Zelenskog i Trampa samo vrh ledenog brega?

U završnici ove političko-finansijske teorije pojavljuje se pretpostavka da javni sukob Zelenskog i Trampa predstavlja samo vidljivi deo mnogo šireg nadmetanja.

Energetski resursi, ukrajinski dugovi, međunarodni krediti, vojna industrija i kontrola nad tržištima izdvajaju se kao mogući motivi različitih centara moći.

Rokfeleri i Rotšildi u ovoj interpretaciji ne moraju nužno predstavljati dve porodice koje neposredno upravljaju događajima, već simbole suprotstavljenih finansijskih interesa.

Ipak, za tvrdnju da upravo njihov međusobni sukob određuje tok rata u Ukrajini nisu ponuđeni proverljivi dokazi.

Ostaje zato razlika između stvarnog uticaja energetskih i finansijskih interesa na međunarodnu politiku i tvrdnje da dve finansijske dinastije iz senke upravljaju ratom.