U ranim jutarnjim satima u sredu, Denis Sjenik, glavni ukrajinski diplomata u Vašingtonu, kao otpravnik poslova u ukrajinskoj ambasadi, ljutito je poslao uznemirujuću poruku američkim predstavnicima - Ukrajina se iznenada suočila sa ograničenjima pristupa svojim vojnim terminalima Starlinka, a on nije znao zašto. Sjenik je upozorio da će ova promena dati Rusiji prednost u ratu i otežati Kijevu presretanje napada.

Do početka jutarnje saobraćajne gužve u Vašingtonu, drugi ukrajinski zvaničnici su već počeli da sumnjaju u najgore - da je predsednik Donald Tramp naredio Ilonu Masku, vlasniku kompanije SpejsIks, koja upravlja Starlinkom, da ograniči pristup Ukrajine satelitskim sistemima. „Očigledno je da ovo ne može da bude slučajnost i da je povezano sa trenutnom političkom situacijom“, rekao je Serhij Beskrestnov, viši savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Američki predsednik je u petak rekao da ni on ni Ilon Mask nisu odgovorni za to što je Ukrajina izgubila pristup Starlinku, ali su se odnosi između SAD i Ukrajine pogoršali poslednjih nedelja dok Tramp nastoji da okonča rat nudeći kupovinu ruske nafte kao deo unosnog sporazuma o dizelu, tražeći od Zelenskog da se povuče i proglašavajući energetsko primirje između Rusije i Ukrajine.

Posledice su, između ostalog, bes u Ukrajini i uznemireni američki saveznici.

Zelenski: „Osećam se izdano“

U četvrtak je izvor iz ukrajinskog Ministarstva odbrane rekao da je funkcionalnost satelitskog interneta Staršild – vojne verzije Starlinka – u Ukrajini potpuno vraćena.

Ali ostaju pitanja o tome šta se zapravo dogodilo.

SpejsIks je odbio da komentariše incident u sredu, ali je Mask u objavi na društvenim mrežama rekao da Pentagon postavlja ograničenja za vojnu platformu Staršild, koja je povezana sa Starlinkom, i da sam Tramp donosi konačnu odluku. Nije direktno pomenuo Ukrajinu. „Sistemi Staršild su u vlasništvu i pod kontrolom američke vlade. Sva ograničenja brzine ili korišćenja određuje američka vojska, a konačnu odluku donosi predsednik Sjedinjenih Država“, napisao je Mask.

Bela kuća je odbila da odgovori na pitanja o slučaju Starlink. „Predsednik i njegov tim ostaju posvećeni konstruktivnom doprinosu okončanju rata između Rusije i Ukrajine i ostaju optimistični da ćemo na kraju postići mirovni sporazum“, navodi se u saopštenju. Ukrajinski zvaničnici i visoki evropski zvaničnici kažu da su problemi Ukrajine sa pristupom satelitskim terminalima nastali nakon upozorenja SAD da bi Tramp mogao da prekine obaveštajnu podršku ili zaustavi prodaju vojne opreme Kijevu. Američki zvaničnici, međutim, negiraju da su takve pretnje ikada iznete.

Prema rečima visokih evropskih zvaničnika, ukrajinski zvaničnici i evropski saveznici su sada besni na Trampa i veruju da on zauzima pogrešan pristup mirovnim pregovorima. Oni tvrde da je jedini način da se okonča rat povećanje pritiska na Rusiju, a ne na Ukrajinu. Ruski predsednik Vladimir Putin, veruju oni, iskoristiće svaku ekonomsku pomoć Sjedinjenih Država da popuni finansijske rezerve Moskve za rat i produži sukob.

U intervjuu sa britanskim TV voditeljem Pirsom Morganom u sredu, Zelenski je rekao da se oseća izdanim zbog Trampove ponude Putinu da kupi dizel gorivo. „Žalko je što gubimo snažnog partnera“, rekao je Zelenski. „Ne smemo biti slabi. U suprotnom, nećemo preživeti“, upozorio je. U intervjuu za Fajnenšel tajms, objavio je da će Ukrajina nastaviti napade na ruske rafinerije nafte nakon pauze koju je nametnula Trampova objava o energetskom primirju.

U međuvremenu, zvaničnici američke administracije tvrde da je Tramp i dalje posvećen okončanju rata i da je on jedina osoba koja može da pregovara i sa Putinom i sa Zelenskim kako bi se postigao održivi mirovni sporazum. Prema njihovim rečima, Tramp prvo pokušava da smanji intenzitet sukoba između Rusije i Ukrajine, a zatim da ponudi Moskvi novi predlog koji bi joj omogućio pristup ekonomskim i političkim privilegijama ako pristane na duže primirje. Zvaničnici su takođe predstavili Trampovu ponudu da kupi ruski dizel kao način da se snize cene goriva u SAD i da se Putinu pruži ekonomski podsticaj kako bi se vratio za pregovarački sto. Naglasili su da Tramp ostaje otvoren za mogućnost buduće ekonomske saradnje između SAD i Rusije nakon rata.

Sve je počelo na sastanku u Njujorku

Neki republikanci pozdravili su Trampov sporazum sa Rusijom, nazivajući ga olakšanjem za američke potrošače pogođene visokim cenama energije. Drugi su ga, međutim, osudili kao loše osmišljenu pogodnost za ruskog lidera koji nema interes za mir.

Zvaničnici kažu da je najnovije zatezanje u odnosima između Trampa i Zelenskog počelo na sastanku u Njujorku. Zelenski je stigao u Sjedinjene Države sredinom septembra na samit Ujedinjenih nacija uveren da mnogo toga ide u njegovu korist. Ukrajina je tokom protekle godine obuzdavala ruski napredak na bojnom polju, a Zelenski je imao nekoliko uspešnih sastanaka sa Trampom, uključujući srdačan susret na samitu Severnoatlantskog saveza (NATO) u julu. Ali na tom sastanku, Tramp je pritisnuo Zelenskog da pita zašto Ukrajina napada ruske rafinerije nafte, rekli su izvori upoznati sa razgovorom, prema WSJ-u.

Napadi na takvu infrastrukturu su ključni deo ukrajinske strategije da pogodi Moskvu tamo gde je najranjivija - u smislu njenih finansija - kako bi joj uskratili prihode koji su joj potrebni za nastavak rata. Energetski analitičari se generalno slažu da je rast cena energije, posebno dizel goriva, prvenstveno rezultat sukoba u Iranu. Međutim, prema procenama analitičara, ukrajinska kampanja napada dronova protiv Rusije navodno je onesposobila između 40 i 50 procenata ruskih kapaciteta za preradu nafte.

Od Trampovog razgovora sa Zelenskim, SAD su oko šest puta zatražile od Ukrajine da prekine napade, prema izvorima upoznatim sa razgovorima. Ukrajinski zvaničnici su izjavili da bi pristali na bilo kakvo energetsko primirje sa Rusijom, "ali je Rusija to odbila, pa Ukrajina nije odustala od napada". Tokom narednog meseca, Trampov stav prema Zelenskom se pogoršao kako su se ukrajinski napadi nastavljali. Prema izvorima upoznatim sa situacijom, američki predsednik je postajao sve nezadovoljniji zbog korišćenja američkih resursa od strane Ukrajine za napad na ruski izvoz energije, verujući da bi to moglo da našteti američkim potrošačima.

"Složili su se jer sam rekao da se slažu"

Početkom oktobra, visoki ukrajinski i evropski zvaničnici otputovali su u Majami da se sastanu sa dvojicom Trampovih najbližih saradnika, pokušavajući da ponovo pokrenu mirovne pregovore. Razgovori, koje su vodili Trampov zet, Džared Kušner, i američki specijalni izaslanik, Trampov dugogodišnji prijatelj i poslovni partner Stiv Vitkof, održani su 9. oktobra i fokusirali su se na izradu novih predloga za okončanje rata koji bi bili prihvatljivi i za Rusiju i za Ukrajinu. Tokom sastanka, Kušner i Vitkof su rekli da predsednik razmatra sporazum sa Rusijom o dizel gorivu.

Ukrajinski i evropski zvaničnici bili su zatečeni. Prema pisanju WSJ-a, tokom šestočasovnog sastanka, Kušner i Vitkof su vršili pritisak na ukrajinske i evropske predstavnike da sastave novi paket predloga za Rusiju kako bi pokušali da okončaju rat, prema izvorima upoznatim sa razgovorima. Istog dana, Tramp je razgovarao sa Putinom telefonom 90 minuta, a ubrzo nakon završetka razgovora, objavio je sporazum o dizel gorivu.

Nekoliko republikanskih poslanika pozvalo je Belu kuću da izrazi nezadovoljstvo nakon objave, rekli su poslanici i američki zvaničnici. Prema njihovim rečima, sporazum je Rusiji doneo pobedu bez ikakvih ustupaka sa njene strane i bio je u suprotnosti sa zakonom iz 2022. godine koji zabranjuje uvoz ruske energije u SAD bez prethodne konsultacije sa Kongresom.

U nedelju je Tramp na društvenim mrežama objavio energetsko primirje između Rusije i Ukrajine, za koje je rekao da će odmah stupiti na snagu, a o kome ni Moskva ni Kijev, kako su mediji izvestili, nisu ništa znali do tada. Kada je upitan o kršenju prekida vatre, Tramp je odgovorio: „Složili su se. Znate zašto? Zato što sam rekao da su se složili. Zato. Složili su se zato što sam rekao da su se složili i to mora da se reši.“