Ruska vojna industrija priprema predstavljanje koncepta zaštite od bespilotnih letelica, zasnovanog na kombinovanju različitih sistema za otkrivanje, ometanje i uništavanje vazdušnih ciljeva.

Novi koncept, nazvan „Antidronska kupola“, biće međunarodno predstavljen na trećem samitu Rusija–Afrika, zakazanom za 28. i 29. oktobar 2026. godine u moskovskom Gostinom dvoru.

Kako je saopštio „Rosoboroneksport“, cilj je stvaranje jedinstvenog odbrambenog sistema koji može da se prilagođava konkretnim potrebama vojske, industrije i državnih institucija.

„Antidronska kupola“: Više slojeva odbrane protiv neprijatelja

Za razliku od klasičnih sistema protivvazdušne odbrane, koji se oslanjaju na određenu vrstu naoružanja, ruski koncept predviđa istovremenu upotrebu različitih tehnologija.

Sistem bi trebalo da omogućava pravovremeno otkrivanje bespilotnih letelica, praćenje njihovog kretanja, ometanje komunikacije i navigacije, kao i njihovo fizičko uništavanje.

Sve komponente povezivaće automatizovani komandni sistem sa geoinformacionim mogućnostima, koji bi trebalo da olakša koordinaciju različitih sredstava odbrane.

Poseban sloj zaštite predstavljaju inženjerska rešenja namenjena smanjenju ranjivosti objekata.

„Antidronska kupola“ nije jedan uređaj niti bukvalna nevidljiva prepreka, već koncept povezivanja više postojećih i budućih odbrambenih sistema.

„Panciri“, „Verba“ i novo artiljerijsko oružje

Na predstojećem samitu ruska strana predstaviće nekoliko sistema koji bi mogli da čine osnovu novog odbrambenog koncepta.

Među njima su protivvazdušni raketni sistemi „Pancir-SMD-E“ i „Pancir-S1M“, kao i prenosni raketni sistem „Verba“ i kompleks TKB-1167.

Ova sredstva razvijena su u okviru holdinga „Visokoprecizni kompleksi“, koji posluje u sastavu državne korporacije „Rosteh“.

U ponudi će biti i protivvazdušni artiljerijski kompleks „Citadel“.

Njegova posebna karakteristika jeste mogućnost korišćenja projektila sa programiranim aktiviranjem eksplozivnog punjenja.

Takva tehnologija omogućava dejstvo protiv malih i teško uočljivih vazdušnih ciljeva, uključujući bespilotne letelice.

Rusija sprema i lasersko oružje

Jedan od najzanimljivijih delova ruskog programa odnosi se na razvoj novih sistema koji bi u budućnosti mogli da se pridruže konvencionalnom protivvazdušnom naoružanju.

„Rosoboroneksport“ najavljuje serijske laserske komplekse, ali i sisteme zasnovane na elektromagnetnom impulsu.

Njihova namena bila bi onesposobljavanje ili uništavanje neprijateljskih bespilotnih letelica drugačijim metodama od klasičnih raketnih i artiljerijskih udara.

Prema informacijama ruske kompanije, elektromagnetni sistemi nalaze se u završnoj fazi ispitivanja.

Ipak, konkretne karakteristike i efikasnost budućih serijskih sistema još nisu javno predstavljene u potpunosti.

Elektronski rat: Dron može da ostane bez veze i navigacije

Pored raketnog i artiljerijskog naoružanja, važan deo „Antidronske kupole“ činiće sistemi za radioelektronsku borbu.

Ruska kompanija najavila je predstavljanje kompleksa „Silok“, „Repelent-Patrul“, Sky-Hunter 4PC i posebne protivdronske verzije sistema „Radeskan“.

Njihov zadatak je da otkrivaju bespilotne letelice i ometaju komunikacione i navigacione kanale preko kojih se upravlja dronovima.

Na taj način protivdronska odbrana ne mora u svakom slučaju da se oslanja na fizičko uništavanje cilja.

Efikasnost elektronskog ometanja, međutim, zavisi od vrste bespilotne letelice i načina njenog upravljanja.

Novi štit za rafinerije, mostove i vojne baze

Prema najavama „Rosoboroneksporta“, sistem neće biti namenjen isključivo vojsci.

Njegova primena predviđena je za zaštitu civilnog stanovništva, velikih industrijskih postrojenja, energetskih objekata, mostova i važnih saobraćajnih pravaca.

Posebne konfiguracije moći će da se koriste i za zaštitu vojnih kolona, transporta vrednog tereta i vozila kojima se prevoze posebno štićene osobe.

To znači da neće postojati jedna univerzalna verzija „Antidronske kupole“.

Sastav svakog sistema zavisiće od veličine i namene objekta, procenjene pretnje i zahteva naručioca.

„Zaštita od dronova postala je pitanje nacionalne bezbednosti“

Generalni direktor „Rosoboroneksporta“ Aleksandar Mihejev ocenio je da savremeni napadi bespilotnim letelicama predstavljaju pretnju ne samo vojnim snagama već i čitavoj privredi.

Prema njegovim rečima, zaštita kritične infrastrukture od dronova postala je jedan od temelja nacionalne i ekonomske bezbednosti.

Mihejev smatra da pouzdani protivdronski sistemi omogućavaju neprekidan rad preduzeća, očuvanje lanaca snabdevanja i veću sigurnost ulaganja.

Naglasio je da ruska kompanija stranim partnerima nudi prilagođena rešenja, zasnovana na tehnologijama koje su, prema tvrdnjama proizvođača, već pokazale efikasnost u stvarnim uslovima.

Rusija želi kompletan sistem od domaćih komponenti

Jedan od ciljeva projekta jeste da sve komponente budu proizvedene u ruskim preduzećima.

„Rosoboroneksport“ navodi da bi takav pristup omogućio objedinjavanje različitih vrsta naoružanja, radarske opreme, elektronskih sistema i fizičke zaštite bez oslanjanja na strane proizvođače.

Koncept je razvijen u saradnji sa ruskim proizvođačima protivdronske opreme i predstavnicima bezbednosnih struktura, uz korišćenje iskustava iz prethodnih vojnih i antiterorističkih operacija.

Da li „Antidronska kupola“ menja pravila ratovanja?

Masovna upotreba bespilotnih letelica pokazala je da i relativno jeftini dronovi mogu predstavljati ozbiljnu opasnost za skupu vojnu opremu i stratešku infrastrukturu.

Zbog toga razvoj višeslojne protivdronske zaštite postaje jedan od prioriteta savremenih oružanih snaga.

Ruski koncept pokušava da odgovori na taj izazov objedinjavanjem sredstava koja deluju na različitim daljinama i različitim principima.

Ipak, tek ostaje da se vidi kako će kompletna „Antidronska kupola“ funkcionisati u praksi, naročito protiv istovremenih napada velikog broja bespilotnih letelica.

Međunarodna premijera u Moskvi, 28. i 29. oktobra, trebalo bi da pokaže kakva konkretna rešenja Rusija namerava da ponudi zainteresovanim državama.

Izvor: Rosoboroneksport, Rosteh, Interfaks