Vladimir Putin je tokom razgovora sa finskim i norveškim liderima izneo opširno istorijsko tumačenje odnosa Rusije i Ukrajine, piše britanski list The Sun.
Prema navodima lista, razgovor je trajao oko 90 minuta, a deo vremena Putin je posvetio srednjovekovnoj istoriji slovenskih naroda, umesto isključivo aktuelnim diplomatskim pitanjima.
Ruski lider je i ranije koristio istorijske argumente da obrazloži svoje viđenje ukrajinske državnosti, teritorijalnih pitanja i odnosa Moskve i Kijeva.
Umesto dogovora, priča o dalekoj prošlosti
Istorija Kijevske Rusije i srednjovekovnih slovenskih država godinama zauzima važno mesto u Putinovim javnim nastupima.
On je u više navrata iznosio tvrdnju da Rusi i Ukrajinci imaju zajedničke istorijske korene i da se savremeni politički odnosi ne mogu razumeti bez događaja iz prethodnih vekova.
Takvo tumačenje istorije predstavlja jedan od temelja njegovog političkog obrazloženja odnosa prema Ukrajini.
Međutim, ukrajinske vlasti odbacuju korišćenje zajedničke istorije kao argumenta za osporavanje suvereniteta njihove države.
Upravo zbog toga Putinovo vraćanje srednjovekovnim događajima tokom diplomatskih razgovora privlači pažnju evropskih medija.
Evropa podeljena zbog poziva Putinu
Telefonski razgovor održan je 27. oktobra, uoči očekivanih pregovora Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju, planiranih za novembar.
Finski lider Aleksandar Stub i norveški premijer Jonas Gar Stere pokušali su da otvore direktan kanal komunikacije sa Moskvom i podstaknu napredak u pregovorima.
Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, poziv je prvobitno trebalo da traje manje od pola sata, ali se produžio na čak 90 minuta. Troje izvora upoznatih sa razgovorom navelo je da je Putin veliki deo vremena posvetio istorijskim objašnjenjima uzroka sukoba, dok je zahtev Ukrajine za hitnim prekidom vatre jedva razmatran.
Iz Kremlja je saopšteno da trajni mir nije moguć bez potpunog uvažavanja ruskih interesa. Moskva je istovremeno optužila Evropsku uniju i NATO da svojom politikom doprinose produžavanju sukoba.
Stub je razgovor opisao kao otvoren i sadržajan, dok je Stere priznao da između sagovornika postoje velike razlike u stavovima.
Inicijativa je izazvala nezadovoljstvo pojedinih evropskih lidera.
Danska premijerka Mete Frederiksen kritikovala je samostalni diplomatski potez Finske i Norveške, poručivši da evropske države treba da nastupaju jedinstveno.
Slične rezerve izneo je i švedski premijer Ulf Kristerson, dok je poljski premijer Donald Tusk pozvao na oprez u kontaktima sa Moskvom.
Šta sledi posle razgovora?
Nakon poziva Putinu, Stub i Stere razgovarali su sa Volodimirom Zelenskim, koji je pozdravio pokušaj otvaranja novih diplomatskih kanala.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha potvrdio je da je inicijativa bila koordinisana sa Kijevom.
Uprkos tome, zasad nema naznaka da je razgovor doveo do približavanja stavova Moskve i Kijeva o teritorijalnim pitanjima ili prekidu vatre.
Rusija i dalje insistira da mirovni sporazum mora da odražava stanje na terenu, dok Ukrajina traži obustavu napada i bezbednosne garancije.
Zbog toga predstojeći pregovori u Abu Dabiju ostaju važan test mogućnosti za diplomatsko rešenje rata.
Izvor: Financial Times / Reuters / The Sun
Komentari (0)