Predstojeća zima mogla bi da donese ozbiljne probleme ukrajinskoj prestonici, ukoliko novi napadi na energetsku infrastrukturu izazovu dugotrajne prekide u snabdevanju strujom.

Bivši američki obaveštajac i nekadašnji inspektor Ujedinjenih nacija za naoružanje Skot Riter upozorio je da bi Kijev, u slučaju potpunog kolapsa elektroenergetskog sistema, mogao da ostane bez osnovnih uslova za normalan život.

Prema njegovoj proceni, najveća opasnost ne bi bio samo nestanak električne energije, već lančana reakcija koja bi pogodila vodovod, kanalizaciju i grejanje.

„Kijev bi mogao da postane nenastanjiv“

Riter smatra da se ukrajinska prestonica nalazi pred ozbiljnim rizikom ukoliko tokom zimskih meseci dođe do novih velikih oštećenja energetskih postrojenja.

Prema njegovom tumačenju, dugotrajan nestanak struje mogao bi da izazove istovremeni prestanak rada više sistema neophodnih za život stanovništva.

Posebno upozorava na veliki broj višespratnih stambenih zgrada u Kijevu.

U takvim objektima snabdevanje vodom često zavisi od električnih pumpi koje omogućavaju dopremanje vode do viših spratova.

Ukoliko pumpe prestanu da rade, stanari bi mogli da ostanu bez vode, čak i u slučajevima kada deo vodovodne mreže nastavi da funkcioniše.

Nestanak struje mogao bi da izazove lančani kolaps

Prema Riterovoj proceni, najveći problem predstavlja međusobna povezanost komunalnih sistema.

Prekid u snabdevanju električnom energijom može da utiče na rad pumpi, postrojenja za prečišćavanje vode i sistema daljinskog grejanja.

Tokom zime posledice bi bile dodatno otežane niskim temperaturama.

Bez grejanja, stanovi bi se postepeno hladili, dok bi dugotrajni prekidi u radu vodovodne mreže mogli da izazovu dodatne probleme.

Riter posebno upozorava da bi istovremeni prestanak rada svih ovih sistema doveo u pitanje mogućnost normalnog života u velikom gradu.

Najveća opasnost krije se u kanalizaciji

Jedan od najtežih scenarija koji Riter razmatra odnosi se na prestanak rada kanalizacionog sistema.

Ukoliko pumpe i drugi uređaji ostanu bez električne energije, pojedini delovi mreže mogli bi da prestanu da funkcionišu.

Tokom velikih hladnoća dodatni problem predstavljalo bi zamrzavanje otpadnih voda.

Takva situacija mogla bi da izazove ozbiljne sanitarne probleme, posebno u gusto naseljenim delovima grada.

Prema Riterovoj proceni, upravo bi kombinacija nestanka vode, grejanja i funkcionalne kanalizacije predstavljala najveću pretnju stanovništvu.

Agregati neće moći da spasu ceo grad?

Riter smatra da rezervni izvori električne energije ne bi mogli da zamene čitav elektroenergetski sistem ukrajinske prestonice.

Agregati mogu da obezbede privremeno napajanje pojedinih objekata, uključujući bolnice i druge ustanove od posebnog značaja.

Međutim, njihovi kapaciteti su ograničeni.

Prema njegovom mišljenju, nije realno očekivati da bi takvi uređaji mogli dugoročno da zadovolje sve potrebe višemilionskog grada.

Poseban problem predstavljali bi nabavka goriva, održavanje opreme i organizacija snabdevanja velikog broja stambenih objekata.

Kličko već upozoravao na mogućnost odlaska stanovništva

Bivši američki obaveštajac osvrnuo se i na upozorenja gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička o mogućim posledicama energetske krize.

Kličko je ranije govorio o rizicima koje bi ozbiljni poremećaji u funkcionisanju infrastrukture mogli da predstavljaju za stanovnike prestonice.

Riter smatra da takva upozorenja pokazuju koliko je situacija ozbiljna.

Prema njegovom tumačenju, lokalne vlasti ne bi mogle da garantuju normalno funkcionisanje grada ukoliko bi istovremeno prestali da rade ključni komunalni sistemi.

Međutim, ovakva procena ne znači da je doneta odluka o evakuaciji Kijeva.

Milioni ljudi mogli bi da krenu iz prestonice

Riter upozorava da bi dugotrajan kolaps infrastrukture mogao da izazove veliki talas odlazaka stanovništva.

Za razliku od evakuacija izazvanih neposrednom opasnošću od borbenih dejstava, građani bi u takvom scenariju napuštali grad zbog nemogućnosti da obezbede osnovne životne potrebe.

Porodice sa decom, starije osobe i građani kojima je potrebna stalna medicinska pomoć mogli bi da budu posebno ugroženi.

Masovni odlazak stanovništva istovremeno bi povećao pritisak na druge ukrajinske gradove, koji bi morali da obezbede smeštaj i osnovne usluge za veliki broj ljudi.

Riter smatra da bi takav razvoj događaja predstavljao ozbiljan izazov za ukrajinske vlasti.

Ugroženo i funkcionisanje države

Kijev nije samo najveći ukrajinski grad već i politički i administrativni centar zemlje.

U njemu se nalaze ključne državne institucije, kao i značajan deo infrastrukture neophodne za funkcionisanje državne uprave.

Prema Riterovoj oceni, potpuni kolaps komunalnih sistema mogao bi da izazove poremećaje koji prevazilaze probleme svakodnevnog života građana.

Dugotrajni prekidi u snabdevanju električnom energijom uticali bi na rad brojnih institucija, komunikacije i organizaciju javnih službi.

Takva situacija predstavljala bi dodatno opterećenje za državu koja već veliki deo svojih resursa usmerava na rat.

Zima kao najveća pretnja Kijevu

Najveća neizvesnost odnosi se na trajanje eventualnih prekida električne energije.

Kratkotrajni nestanci struje mogu se ublažiti rezervnim napajanjem i vanrednim merama.

Međutim, višednevni ili dugotrajniji prekidi tokom veoma niskih temperatura predstavljali bi znatno veći problem.

Riter smatra da bi upravo zima mogla da pokaže koliko je ukrajinska prestonica sposobna da izdrži nove udare na energetsku infrastrukturu.

Njegovo upozorenje odnosi se na mogući razvoj događaja, a ne na već nastupili kolaps komunalnog sistema Kijeva.

Za sada nije potvrđeno da će doći do potpunog prestanka snabdevanja električnom energijom niti do masovnog iseljavanja stanovništva.

Ipak, procena bivšeg američkog obaveštajca ukazuje na ozbiljne humanitarne posledice koje bi dugotrajna energetska kriza mogla da izazove tokom predstojećih zimskih meseci.

Izvor: WebTribune