MiG-35, avion koji je trebalo da postane savremeni naslednik čuvenog MiG-29, sada se pojavljuje u ulozi presretača dronova dugog dometa. Posebno je zanimljivo što ruske Vazdušno-kosmičke snage raspolažu sa svega šest primeraka ovog tipa, dok njegova masovna proizvodnja nikada nije zaživela.

Ukrajinski napadi na aerodrome, rafinerije, skladišta goriva i objekte duboko u Rusiji zahtevaju sve veće angažovanje protivvazdušne odbrane. Raketni sistemi S-300, S-400 i Pancir ne mogu sami da obezbede neprekidnu zaštitu ogromnog vazdušnog prostora, naročito kada se napadi izvode većim brojem bespilotnih letelica iz različitih pravaca. Lovačka avijacija zato preuzima deo zadataka koji su ranije uglavnom bili povereni zemaljskim sistemima.

U takvim okolnostima MiG-35 dobija priliku da pokaže svoje mogućnosti u zadatku za koji prvobitno nije bio razvijan. Njegovi modernizovani senzori, raketno naoružanje i manji troškovi eksploatacije u poređenju sa teškim lovcima porodice Suhoj predstavljaju razloge zbog kojih bi mogao biti koristan u zaštiti ruske pozadine. Najnovije informacije o njegovom angažovanju, međutim, stigle su sa ukrajinske strane.

Fotografija iz kabine otkrila angažovanje MiG-35

Ukrajinska vazduhoplovna zajednica Sonjašnik objavila je 21. oktobra fotografiju iz kabine ruskog MiG-35, uz tvrdnju da se avion koristi za presretanje ukrajinskih bespilotnih letelica. Informaciju su potom preneli ukrajinski specijalizovani portali Militarnji i Defense Express, navodeći da se MiG-29 i MiG-35 već izvesno vreme angažuju prilikom odbijanja velikih napada na rusku teritoriju.

Prema dostupnim podacima, ruska avijacija ima četiri jednoseda MiG-35S i dva dvoseda MiG-35UB. Svih šest pripada maloj seriji proizvedenoj između 2018. i 2023. godine. Fotografija predstavlja novi pokazatelj njihovog angažovanja, ali ne otkriva koliko se često koriste niti koliko su ukrajinskih dronova oborili.

Ruska industrija je još u novembru 2023. saopštila da MiG-35 učestvuje u operacijama povezanim sa ratom u Ukrajini. Sergej Korotkov, predstavnik Ujedinjene avio-korporacije, tada je potvrdio njegovo angažovanje, dok je odluka o većoj serijskoj nabavci ostala otvorena.

Zašto je MiG-35 pogodan za lov na dronove?

MiG-35 je razvijen iz porodice MiG-29M/M2, ali donosi značajno modernizovanu elektroniku, pogonsku grupu i sisteme za upravljanje naoružanjem. Pokreću ga dva motora RD-33MK, pojedinačne potisne snage do 9.000 kiloponda sa dodatnim sagorevanjem, a proizvođač navodi njihov resurs od 4.000 radnih sati.

Prema specifikacijama Ujedinjene avio-korporacije, MiG-35 može da nosi do 6.500 kilograma spoljnog tereta na devet podvesnih tačaka. Proizvođač za ponuđenu konfiguraciju sa radarom sa aktivnom faznom antenskom rešetkom navodi mogućnost praćenja 30 vazdušnih ciljeva i istovremenog napada na šest, uz deklarisani domet otkrivanja do 160 kilometara.

Za presretanje bespilotnih letelica posebno su važne rakete kratkog dometa R-73 sa infracrvenim navođenjem, rakete srednjeg dometa R-77 i ugrađeni top kalibra 30 milimetara. Topovsko naoružanje omogućava uništavanje cilja bez trošenja skupih vođenih raketa, ali zahteva približavanje i precizno gađanje, što pri malim visinama i noćnim uslovima predstavlja dodatni izazov.

MiG-35 je manji i lakši od Su-30, Su-34 i Su-35, pa se može očekivati povoljnija ekonomika njegovog angažovanja u ovakvim zadacima. Ipak, nisu objavljeni uporedivi podaci o stvarnoj ceni časa leta koji bi potvrdili da je najjeftiniji lovac u ruskoj upotrebi. Presretanje sporog drona skupom raketom takođe može da bude neracionalno, bez obzira na tip aviona koji je lansira.

Od neuspele masovne proizvodnje do zaštite ruske pozadine

MiG-35 je javno predstavljen 2017. godine kao lovac generacije 4++, namenjen i ruskom vazduhoplovstvu i izvoznim kupcima. Moskva je svojevremeno najavljivala njegovu veliku serijsku proizvodnju, ali je prednost u nabavkama dala težim lovcima Su-30SM, Su-35S i razvoju Su-57.

Još tokom 2024. najavljivan je početak masovne proizvodnje MiG-35 u narednoj godini. Taj plan nije ostvaren. Izostale su i velike izvozne porudžbine, pa je letelica ostala u senci uspešnijih programa ruske avio-industrije.

Njegova nova uloga povezana je sa promenom karaktera vazdušnih napada. Ukrajinske bespilotne letelice mogu da lete stotinama kilometara pre nego što stignu do cilja, zbog čega je rano otkrivanje posebno važno. Lovac koji dobije podatke od zemaljskih radara može da poleti u susret dronu i pokuša presretanje daleko od objekta koji se brani.

Rusija je već angažovala i leteće radarske stanice A-50U za otkrivanje ciljeva na velikim daljinama, uključujući operacije protiv ukrajinskih krstarećih raketa FP-5 Flamingo. Njihova prednost je mogućnost otkrivanja niskoletećih ciljeva iznad radarskog horizonta zemaljskih stanica i usmeravanja lovaca prema područjima presretanja.

Za MiG-35 bi takva saradnja bila naročito korisna, jer bi pilot mogao da dobije podatke o cilju pre nego što ga zahvati sopstvenim senzorima. Rusko Ministarstvo odbrane još nije objavilo detalje konkretnih misija MiG-35, upotrebljenog naoružanja niti rezultate presretanja tokom oktobarskih napada.

(oruzjeonline)