Ruski odgovor na napad taktičkim balističkim raketama ATACMS bio je masovan vazdušni napad koji je uključivao oko deset strateških bombardera Tu-95MS. Ovo je jedan od najvećih vazdušnih napada od početka sukoba u Ukrajini. Krstareće rakete X-101 su korišćene za gađanje više ciljeva širom zemlje, među kojima su bili energetski i vodovodni sistemi, kao i vojni objekti.

Predsednik Rusije, Vladimir Putin, izjavio je da je preko 90 projektila i više od 100 dronova korišćeno tokom ove ofanzive, pri čemu su pogođena 17 vojna objekta na teritoriji Ukrajine. Rusija je bila „prinuđena“ da odgovori na ovaj način, ističući da je upotreba rakete srednjeg dometa „orešnik“ deo strategije odmazde.

Raketa X-101, korišćena u napadima, prema Putinovim rečima, nadmašuje evropske sisteme po dometu i preciznosti. Modifikacije raketnog sistema „iskander“ su ravnopravne svim verzijama ukrajinskih ATACMS projektila. Ciljevi ruskih udara su pažljivo odabrani kako bi odgovorili na prethodne napade i poslali jasnu poruku Zapadu.

Ciljevi ruskih udara i poruka Zapadu

Putin je naglasio da se „centri za donošenje odluka“ u Kijevu mogu naći na meti ako se neprijateljske akcije nastave, što ukazuje na mogućnost eskalacije ruskih napada prema strategijskim ciljevima unutar ukrajinske prestonice. Generalštab Ruske Federacije detaljno planira buduće udare, uključujući i potencijalne akcije balističkim raketama „orešnik.“

Napadi ovog obima i intenziteta ukazuju na nastavak sukoba sa povećanom upotrebom sofisticiranog oružja i strategija. Ruski potez dolazi u trenutku kada se Zapad suočava sa izazovima u snabdevanju Ukrajine dodatnim naoružanjem, a Kijev pokušava da održi ofanzivne kapacitete uprkos pritiscima na frontovima. Putinovo upozorenje o mogućim budućim udarima na komandne centre i ključne objekte u Ukrajini može se posmatrati kao poruka odlučnosti Rusije da odgovori na svaku eskalaciju sa zapadne strane, koristeći tehnološku i stratešku prednost svog oružja, uključujući hipersonične i balističke rakete.