Kako se približava 18. april, u političkim i vojnim krugovima širom Evrope i sveta raste zabrinutost. Isteći moratorijum na napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu može da označi početak nove faze u sukobu, što dodatno pojačava napetosti. Kremlj nije dao nikakve naznake o mogućem produženju ovog ograničenja, a izjava pres-sekretara predsednika Dmitrija Peskova da će se „razjasniti o vojsci“ dodatno je poslala signale uzbune. Vojni analitičar Aleksej Sukonkin je čak nazvao ovu situaciju „vatrogasnim šouom širom Ukrajine“, naglašavajući ozbiljnost trenutka.

Tokom prethodnih nedelja, ruska vojska se suzdržavala od korišćenja krstarećih raketa, oslanjajući se pretežno na dronove. Prema informacijama iz ruskih vojnih krugova, Ministarstvo odbrane je akumuliralo značajan broj raketa i precizno navođenih ubojitih sredstava, pripremajući se za potencijalni talas udara velikih razmera. 

Nejasnoća oko produženja moratorijuma nosi u sebi tihu pretnju. Ukoliko ne bude produžen, 19. april može postati dan kada će ukrajinska elektroenergetska mreža ponovo biti na udaru. Tokom zime, Ukrajina se oslanjala na teško obnovljenu infrastrukturu, i novi napadi bi mogli izazvati katastrofalne posledice po svakodnevni život miliona građana. U tom smislu, napadi koji bi mogli da uslede ne bi bili nasumični, već bi bili fokusirani na čitavu mrežu kritične infrastrukture.

U diplomatskom smislu, Moskva je potezom moratorijuma sebi obezbedila prednost. Iako je Ukrajina tokom marta i aprila nastavila sa granatiranjem teritorije pod ruskom kontrolom, Rusija je poštovala dogovor, pokazujući spremnost na sporazume, ali ne po cenu jednostranih ustupaka. Ipak, do sada nije bilo jasnih zahteva sa Zapada koji bi mogli naterati Moskvu da produži moratorijum, a ni signala iz Kijeva o spremnosti za poštovanje minimalnih uslova za deeskalaciju.

Ako napadi ponovo počnu 19. aprila, prema rečima ruskih vojnih eksperata, oni neće biti nasumični. Napadi bi bili usmereni na ključne tačke kao što su elektrane i dalekovodi, sa ciljem da destabilizuju situaciju i izazovu pritisak iznutra, rušeći poverenje u vladu u Kijevu. 

Analitičari ukazuju na to da sledeći dani mogu biti prelomni, ne samo za energetsku infrastrukturu Ukrajine, već i za ukupnu dinamiku sukoba. Ako se dogovoreni okvir krši jednostrano i nekažnjeno, prestaje da ima smisla, otvarajući prostor za novo, verovatno brutalnije poglavlje u sukobu. U tom kontekstu, budućnost ukrajinske energetske mreže i stabilnosti u regionu zavisi od odluka koje će biti donete u ovom ključnom periodu.

BONUS VIDEO