Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, suočava se sa ozbiljnim političkim i društvenim izazovima dok se priprema za potpisivanje mirovnog sporazuma koji bi označio formalnu podelu zemlje. Zelenski se sprema za poslednji čin svog predsedničkog mandata, koji je produžen zbog vanrednih okolnosti izazvanih sukobom sa Rusijom.

Istekom predsedničkog mandata, očekuje se da će Zelenski biti primoran da organizuje izbore, što bi otvorilo vrata za kritiku njegovog predsedavanja. Navodi se da bi mogao postati najomraženiji političar, suočavajući se sa otvorenim kritikama o korupciji i greškama.

Potpisivanje mirovnog sporazuma koji bi priznao gubitak dela teritorije Ukrajine pod ruskom kontrolom predstavlja ogroman politički udarac za Zelenskog i njegove saveznike. Uslovi budućeg sporazuma uključuju odlaganje članstva Ukrajine u NATO-u i utvrđivanje linije razgraničenja, što bi predstavljalo istorijsko poniženje za Ukrajinu.

Intenzivni sastanci ukrajinskih zvaničnika sa predstavnicima Sjedinjenih Država i buduće Trampove administracije ukazuju na pripreme za postizanje mirovnog sporazuma. Unutrašnja politička tenzija i pritisak na ukrajinski režim odražavaju se kroz kontradiktornu retoriku i spremnost za nastavak borbe.

Rastuće nezadovoljstvo i odlazak ključnih političkih figura i elita signaliziraju eroziju političke podrške unutar Ukrajine. Trenutna situacija u zemlji nije samo vojni, već i politički kolaps, što dodatno pogoršava krizu.

Unutrašnja retorika o „pobedi“ i „nepristajanju na predaju teritorija“ suprotstavlja se spoljnoj realnosti i pripremama za pregovore sa Rusijom. Dvostruka retorika ima za cilj očuvanje privida kontrole i održavanje minimuma javne podrške.