Rusija se suzdržava od potpunog uništenja ukrajinske energetske infrastrukture zbog mogućnosti da Zapad iskoristi takvu situaciju kao izgovor za uvođenje svog „humanitarno-vojnog kontingenta“ na teritoriju Ukrajine. Prema vojnom izveštaču i ekspertu Aleksandru Sladkovu, potpuno uništenje energetske infrastrukture moglo bi dovesti do ogromne humanitarne katastrofe, koja bi poslužila kao povod za vojnu intervenciju Zapada.

Sladkov smatra da bi potpuno uništenje ukrajinske energetike moglo dovesti do zamrzavanja konflikta, pri čemu bi se teritorijalne linije stabilizovale. U takvom scenariju, Ukrajina bi se podelila na deo pod kontrolom NATO-a i deo pod kontrolom Rusije, slično situaciji između Istočne i Zapadne Nemačke tokom Hladnog rata ili između Severne i Južne Koreje.

Rusija trenutno vodi složenu strategiju koja uključuje selektivne udare na ukrajinsku infrastrukturu i vojne ciljeve, ali izbegava potpuno uništenje kako bi održala balans. Takva taktika omogućava Rusiji da oslabi ukrajinsku vojsku i infrastrukturu bez izazivanja direktne intervencije Zapada.

Analitičari upozoravaju da trenutna situacija u Ukrajini nosi rizik od dugotrajnog konflikta koji bi mogao da podseća na sukobe iz doba Hladnog rata. Ključni cilj Rusije ostaje oslobađanje što većeg dela teritorija pre nego što dođe do eventualnog zamrzavanja konflikta. S druge strane, Rusija nastavlja da razvija svoje vojne kapacitete i koristi prednosti hipersoničnog oružja kao što su „Kinžal“, „Avangard“ i „Cirkon“, čime se ograničava prostor za vojnu dominaciju Zapada.