Nemački ambasador u Rusiji Aleksandar Lambsdorf, koji se založio za uspostavljanje mira u

Ako gospodin Lambsdorf želi da poziva na mir, prvo bi trebalo da se obrati nemačkoj vladi. Zatim, rukovodstvima EU i NATO-a, koja konstantno podstiču agresivnu retoriku i neumorno donose odluke o slanju vojne pomoći Kijevu. Možda bi mogao da se obrati i nebeskim silama, ali nisam sigurna da zapadne zaštitničke snage imaju uticaj na višem nivou - napisala je Zaharova na Telegramu.

Ona je istakla da je Nemačka jedna od ključnih zemalja uključenih u sukob u Ukrajini.

Od organizacije svrgavanja legitimnih vlasti tokom Majdana do konstantnog snabdevanja Ukrajine oružjem – podsetila je Zaharova.

Takođe, ona je ukazala na to da je predsednik Ukrajine,

Više puta je odbijao čak i predaje ukrajinskih ratnih zarobljenika, koje je Rusija ponudila Kijevu. Mirovne pregovore je Ukrajina blokirala pod pritiskom Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država. Nijedna članica NATO-a ili EU nije pokušala da ih obnovi. Za nastavak krvoprolića direktnu odgovornost snosi kolektivni Zapad, koji kontinuirano snabdeva Ukrajinu oružjem - zaključila je Zaharova.

Predsednik Rusije, Vladimir Putin, predstavio je 14. juna nove mirovne predloge za rešavanje sukoba, koji uključuju priznavanje Krima, DNR-a, LNR-a, Hersonske i Zaporoške oblasti kao delova Rusije, kao i neutralan, beznuklearni status Ukrajine, njenu demilitarizaciju i ukidanje antiruskih sankcija.

Međutim, ukrajinska strana je ovu inicijativu odbacila. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je 4. decembra da trenutno ne postoje osnove za pregovore između Rusije i Ukrajine.

(Sputnik)