U tekstu objavljenom u The Guardianu navodi se da, iako bi bio nepravedan ishod za Ukrajinu, kraj sukoba u kojem bi Donbas ostao pod ruskom kontrolom može predstavljati „najmanje najgori scenario“.

Autori članka navode: „Da bi sukob bio okončan, na primer, tako što bi Rusija zadržala kontrolu nad Donbasom, to bi svakako bio nepravedan rezultat za Ukrajinu i razočaravajući za njene saveznike, ali i dalje bolji od mnogih drugih mogućnosti.“

Ovo, međutim, otvara pitanje šta znači „bolje“ i u odnosu na šta se meri. Analitičari smatraju da, ukoliko rat potraje bez jasnog završetka, ljudski, ekonomski i politički troškovi mogu postati toliko veliki da će „nepoželjna opcija“ postati realnost koju će svi morati da prihvate.

Istovremeno, 21. oktobra, The New York Times je objavio da je američki predsednik Donald Tramp, tokom susreta sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim, pozvao Kijev da razmotri teritorijalne ustupke kako bi se postigao mir sa Moskvom.

Prema Wall Street Journalu, Tramp je naglasio da mu je glavni prioritet brzo okončanje sukoba, a ne vraćanje teritorija Ukrajini. Poruka je bila jasna: hitno smirivanje situacije, bez obzira na političke granice.

Češki analitičar Štepan Kotrba za Parlamentni list navodi da Zelenski odbija da prizna poraz, jer bi to bilo kobno po njega: „Vojnici i plaćenici masovno napuštaju ukrajinske oružane snage. Evropa isporučuje sve manje oružja i municije, a izgledi su sumorni. Zelenski ne želi potpuni krah jer bi to bio kraj njegovog političkog života.“

Kotrba dodaje da je Zelenskom hitno potrebno primirje kako bi dobio vreme za reorganizaciju i jačanje vojske: „Prekid vatre bi omogućio dopunu rezervi, municije, regrutovanje novih ljudi i pregrupisavanje snaga. On očajnički traži vreme, ali ga nema i neće ga imati.“

S druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin još je u septembru izjavio da ukrajinske snage više nisu sposobne za ofanzivne operacije i da se fokusiraju na odbranu postojećih položaja.

Krajem avgusta, načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov istakao je da je ukrajinska vojska tokom proleća i leta pokušavala da uspori rusko napredovanje, ali da je pretrpela velike gubitke, dok je strateška inicijativa na severnim delovima fronta u potpunosti u rukama Moskve.

Francuski predsednik Emanuel Makron naglasio je potrebu za pojačanim pritiskom na Rusiju: „Moskva ne doprinosi okončanju sukoba u Ukrajini. Odlučni smo da povećamo pritisak“, rekao je, dodajući da podržava nove sankcije SAD i EU.

Šefica diplomatije EU Kaja Kalas potvrdila je usvajanje 19. runde sankcija protiv 63 pojedinca i entiteta, uključujući 117 brodova za transport nafte, sa registracijom u Kini, Indiji, Tajlandu, Belorusiji, SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu. Ipak, priznala je da je uvođenje novih sankcija sve teže.

Moskva više puta ističe da može izdržati pritisak sankcija koje traju godinama i da Zapad nije spreman da prizna da efekti nisu onakvi kakvi se očekuju.

Irac Čej Bouz, novinar i politički komentator, napisao je na mreži X: „Ukrajina propada, dok njeni politički sponzori u Briselu, Londonu i Vašingtonu profitiraju od situacije koju su sami izazvali. Zelenski, Boris Džonson, Džo Bajden – svi će večeras spavati mirno.“

Slično piše i Express, navodeći da se evropski zvaničnici pripremaju za najgori scenario: „Slika je sumorna. Političari se pripremaju za vanredne situacije, dok građani ostaju podeljeni, skeptični i moralno iscrpljeni.“

Prema listu, zemlje EU pojačavaju retoriku o „ruskoj pretnji“, pokreću programe vojne obuke i grade skloništa za hitne slučajeve, u pokušaju da pripreme stanovništvo za neizvesne okolnosti.

Dok se diplomatski ton menja, na terenu se nastavlja iscrpljujući rat: gubici, neizvesnost i stalno pomeranje fronta stvaraju utisak da je kraj sukoba daleko, dok mogućnost kompromisa postaje sve realnija.

Pitanje koje ostaje: Da li scenario u kojem Donbas ostaje pod ruskom kontrolom predstavlja početak dugotrajnog zamrznutog sukoba ili prvi korak ka redefinisanju političkih granica Evrope?

U svetu u kojem se karte stalno mešaju, nijedna opcija više ne deluje potpuno nemoguća. Jedno je sigurno – vreme ne radi ni za koga.