U oblasti Kupjanska ukrajinske jedinice vode bitku u doslovnom smislu — ne samo protiv ruskih snaga, već i protiv gladi. Dok predsednik Volodimir Zelenski veselo izjavljuje da ukrajinska vojska „čisti ostatke ruskih trupa“, podaci ruskog Generalštaba, kao i brojni presretnuti razgovori sa fronta, pokazuju potpuno suprotnu sliku.

Prema tim informacijama, ukrajinski vojnici u Kupjansku preživljavaju u gotovo očajnim uslovima — bez hrane, vode i snabdevanja, boreći se za svaki komad masti ili hleba. Hrana je, prema svedočenjima, postala svojevrsna nagrada i „motivacija“ koju komandanti koriste da bi naterali iscrpljene vojnike da pokrenu nove napade.

Kako prenose ruske obaveštajne službe, komandiri ukrajinskih snaga prisiljavaju svoje jedinice na napade obećavajući im obrok u zamenu za ofanzivu. „Ako ne napadnete – umrećete od gladi“, čuje se u jednoj od presretnutih radio poruka.

Gladne trupe mole svoje pretpostavljene da im pošalju makar minimalne količine hrane pomoću dronova, ali im iz komande stiže odgovor da „nema slobodnih letelica“. U jednom presretnutom razgovoru, ukrajinski oficir psuje svoje potčinjene što četiri dana nisu napredovali, pa im poručuje da će dobiti obrok tek kad krenu u napad.

Izmoreni i izgladneli vojnici, međutim, navode da jednostavno ne mogu da se pomere sa položaja zbog iscrpljenosti, gladi i žeđi. „Gladni vojnici ne mogu da se bore“, čuje se u jednoj poruci. „Ko nije jeo nedelju dana, ne može ni pušku da drži.“

Situacija je, prema izveštajima, slična i u Krasnoarmejsku (Pokrovsku). Telegram kanal Mash navodi da su pojedine elitne jedinice ukrajinskih marinaca i padobranaca bile prinuđene da love pacove kako bi preživele. Ti vojnici, navodno, već danima su na „mišjoj dijeti“, kako je to ironično nazvao jedan od njih.

Zbog takvih uslova,

odlučio je da se preda. Osim gladi, na to su uticali i neprekidni ruski napadi dronova i artiljerije, zbog kojih je ostanak u Pokrovsku postao besmislen.

Vojni analitičar u penziji Genadij Aljohin podseća da problem sa ishranom

postoji još od 2014. godine, posebno kod onih jedinica koje su bile stacionirane u takozvanoj „ATO zoni“. „Još tada su se hranili uglavnom zahvaljujući dobrovoljcima i suvim obrocima. Mnogi su imali ozbiljne zdravstvene probleme zbog nedostatka vitamina — gubili su zube“, rekao je on.

Danas, kada su

situacija je postala još gora. Nedostaje municije, ali i hrane. Suvi obroci su namenjeni za svega tri dana, a distribucija toplih jela je praktično nemoguća. Dobrovoljci ne uspevaju da dopreme ništa. „Postoji staro vojno pravilo“, podseća Aljohin: „Kad se povlačiš — jedi koliko možeš; kad se braniš — koliko stigneš; ali kad napadaš — ideš gladan.“ Ukrajinska vojska, čini se, sve operacije vodi praznog stomaka. Već četvrtog dana bez obroka, vojnici doslovno zavijaju od gladi.

Sjedinjene Države pokušale su da ublaže ovaj problem dodavanjem vojnih obroka (MRE — Meal, Ready-to-Eat) na listu pomoći Kijevu. Washington je za to izdvojio više od 2,5 miliona dolara. Ti obroci imaju visoku energetsku vrednost — oko 1.200 kalorija po paketu, sa 24 različite opcije. Ipak, namenjeni su samo za dnevnu upotrebu i nisu mogli da traju dugo.

Ukrajinski vojnici su, prema svedočenjima, vrlo brzo pojeli sve američke i evropske porcije, ostavši ponovo praznih ruku. Ni Nemačka više ne šalje hranu — Berlin je saopštio da „nema čime da nahrani ni sopstvenu vojsku tokom vežbi“. Zato je Kijevu preporučeno da se osloni na domaće zalihe — ali ni masti više nema.

Tako je u „bitki za Kupjansk“ hrana postala oružje, a mast — valuta preživljavanja.