"Izgledam kao kostur prekriven kožom, kosti su mi osute metastazama": Ove reči Vedrane Rudan teraju suze na oči

Književnica Vedrana Rudan preminula je nakon borbe sa rakom žučnih kanalića, a mesecima unazad pisala je o svojoj lavovskoj borbi. 

Na blogu Rudan.info objavila je jednu kolumnu pod naslovom "Sestre", u kojoj je brutalno iskreno opisala svakodnevicu onkološkog pacijenta, ali i neizmernu ljudskost medicinskih sestara koje o takvim bolesnicima brinu.
 
U tekstu koji je potresao region, Rudan piše o neizdrživim bolovima, metastazama, gubitku dostojanstva, ali i o ženama i jednom mladiću koji, kako kaže, u tom paklu predstavljaju jedine "kockice leda" koje gase vatru bolesti. 

- Juče sam po ko zna koji put ušla u bolnicu. Jedva sam napravila tri koraka – tri koraka su maraton za ovakve poput mene – i srušila se u stolicu. Uz mene se stvorila negovateljica sa kolicima i odvezla me do kreveta.

Kosti su mi posute metastazama, svaka je u meni vrištala na svoj način. Zazivala sam smrt, kao što to već godinu i po dana redovno radim. Uzalud. Svaki lekar s kojim razgovaram ima svoj recept kako da ukloni bol. Ubice bola ili ne deluju ili deluju slabo, jer bolesnici od karcinoma uglavnom imaju i čitav niz drugih bolesti.Nezamisliv je užas umirati od raka. Lečenje je najčešće skupo i za neke od nas besmisleno, kvalitet života ne postoji, a odlaganje smrti postaje najveća kazna. Sestre.

U tom paklu postoje i kockice leda. One gase plamen koji ti proždire i dušu i telo. Ovo nije fraza kojom ja, bespomoćna nesrećnica, pokušavam da kupim njihovu milost.
Te žene i jedan mladić su bića koja nas, bar po mom osećaju, drže u ovom besmislenom životu. Mnogi srećnici koji ovo čitate nemate pojma o čemu govorim. Izgledamo jezivo. U nas ubrizgavaju hemoterapiju i druge otrove, ali lica sestara koje nas okružuju nisu naše ogledalo. One nam se smeše kao da smo lepi. Drže posudu dok povraćamo, menjaju nam pelene, izbacuju naša govna u WC-šolju, dok se nama okreće želudac jer ne možemo da podnesemo sopstveni smrad.

"Izgledam kao kostur"

Izgledam kao kostur presvučen kožom. Najmiliji me mole da nešto pojedem, a meni se sve gadi. Pre petnaest minuta u sobu je ušla spremačica i tepajući mi kako je maneštra „lagana, baš lagana“, nagovorila me je da je progutam. Ni sama nisam mogla da verujem da sam to učinila. Noćas nisam spavala. Ne znam koliko puta je sestra bila uz mene – skidala jednu bocu, nameštala drugu, pitala me treba li mi nešto- pisala je Rudan. 

BONUS VIDEO