Bivša rijaliti učesnica, frizerka Milica Kemez otvoreno je progovorila o temi koja je i dalje tabu na našim prostorima, odlascima kod psihijatra, kao i o tome zašto je iz korena promenila način na koji se bori sa životnim izazovima.
Kome se danas poveravaš kada ti je teško i zašto više ne pričaš sa prijateljicama o problemima?
– Ali imam i ja kad kome da se iskukam. Pre sam to radila drugaricama, a sada lepo platim terapiju, platim koučing, platim lepo da me neko sasluša, ko će profesionalno, stvarno, da me posavetuje, a ne da se potencijalno raduje ili da me krivo savetuje. I lepo, meni mirna glava, i nikad bolje. Ali mislim da sam najviše u veri negde pronašla pomoć, i da sam samu sebe tu najviše učvrstila i pomogla sama sebi. Što se tiče tih stručnih ljudi, promenila sam više psihologa i psihijatara. Dešava se nekad da ti ne odgovaraju. I oni sami kažu: „Ne možemo da ti pomognemo.“ Dešava mi se da mi kažu: „Pa eto, vidiš kako ti sve znaš. Pa ti sve znaš. Pa ti tačno znaš šta je tebi.“ I šta ćemo s tim što ja znam? Platila sam te da mi kažeš ono što već znam! Onda uhvatim sebe da ja pričam i da ja sama sebe lečim, ispričam se i dam savet, a oni samo tako obezbede prostor. Samo me neko sluša i ćuti - izjavila je Milica za Alo.
Da li si imala nekog psihijatra koji ti je zaista pomogao?
– Teško je naći dobrog psihijatra, ali ima jedan fenomenalan psihijatar u Novom Sadu koji mi je radio kompletnu analizu ličnosti. Ali eto, on je sad u Novom Sadu, pa ne mogu da komuniciram sa njim. Mislim da treba normalizovati odlazak kod psihijatra, da treba ljudi malo da se zapitaju što su svi toliko živčani, što su svi tako otuđeni, što su tako postali pokvareni, zavidni... Sve to negde može da se leči, samo treba sebi priznati. Jako je teško da sebi priznaš. I meni je teško da priznam sama sebi da nemam najsavršenije telo jer ne trčim 10 kilometara svaki dan, ali to je činjenica. Jednostavno, čovek treba da se suoči sam sa svojim činjenicama - izjavila je Kemezova za Alo.
Da li se dešavalo da žene traže u tebi psihoterapeuta dok im radiš frizuru?
- Svakako, svaki frizer je to. Mene su ranije zvale „nadrndana frizerka“ jer sam ćutala i radila, a dobro sam radila pa su se vraćale. Mnogo upijam teške priče – ljudi su usamljeni i žele samo da popričaju. Ali kad u danu čuješ da je neko bolestan, da je nekome umro muž ili ga je neko prevario, to me potrese. Ne utiče na moj rad dok radim, ali utiče na mene posle. Kad ostanem sama, shvatim da sam tužna. Zato gledam da pričamo o pozitivnim temama. Pre sam se jadala drugaricama, a sada lepo platim terapiju, platim koučing da me neko profesionalno sasluša i posavetuje, a ne da se potencijalno raduje ili pogrešno posavetuje. Ali mislim da sam najviše pomoći pronašla u veri i tu sam sama sebi najviše pomogla.
Komentari (0)