Mnogi i dalje veruju da su toplotne pumpe namenjene isključivo grejanju prostora tokom zime, ali njihova upotreba je mnogo šira. Savremeni sistemi mogu jednako efikasno da rashlade dom tokom letnjih meseci, često uz manju potrošnju energije od klasičnih klima uređaja. Upravo zbog toga poslednjih godina postaju jedno od najpopularnijih rešenja za domaćinstva koja žele niže račune i veću energetsku efikasnost.

Rast cena struje, gasa i drugih energenata naveo je brojne vlasnike kuća i stanova da potraže ekonomičnije alternative za zagrevanje prostora. Toplotne pumpe izdvajaju se kao sistem koji koristi energiju iz prirode, odnosno iz vazduha, zemlje ili vode, pa se smatraju i ekološki prihvatljivijim rešenjem.

Njihov princip rada zasniva se na iskorišćavanju temperaturnih razlika iz spoljne sredine. Zahvaljujući tome, moguće je ostvariti velike uštede u odnosu na tradicionalne načine grejanja. U određenim slučajevima troškovi mogu biti manji i do 75 procenata, dok je jedini direktan trošak tokom rada električna energija potrebna za pokretanje sistema.

Ipak, da bi sistem radio maksimalno efikasno, važni su kvalitetna termoizolacija objekta i pravilno projektovanje instalacije. U pojedinim situacijama, naročito tokom veoma hladnih dana, može biti potrebno dodatno dogrevanje prostora.

Postoji nekoliko vrsta toplotnih pumpi, a razlikuju se prema načinu rada i izvoru energije koji koriste. Najpoznatiji sistemi su voda-voda, zemlja-voda, vazduh-voda i vazduh-vazduh.

Efikasnost svake pumpe izražava se preko takozvanog COP koeficijenta, koji pokazuje odnos između utrošene električne energije i proizvedene toplote. Što je vrednost veća, uređaj troši manje energije za isti učinak.

Sistem voda-voda smatra se jednim od najefikasnijih, posebno kada objekat ima pristup sopstvenom izvoru vode. Kod ovih pumpi COP može da dostigne vrednosti između 5,2 i 6,2.

Model zemlja-voda zahteva veću površinu placa zbog postavljanja cevi u zemlju. U praksi je često potrebno zemljište koje je približno dvostruko veće od površine objekta koji se zagreva. Efikasnost ovih sistema kreće se uglavnom između 4,4 i 5.

Najrasprostranjeniji izbor u domaćinstvima je sistem vazduh-voda, prvenstveno zato što ne zahteva ni bunar ni veliku parcelu. Ovakve pumpe funkcionišu čak i pri veoma niskim temperaturama, najčešće od minus 20 do plus 35 stepeni. Njihov COP iznosi između 3,4 i 4.

Sistem vazduh-vazduh po načinu rada podseća na klima uređaje, jer omogućava i grejanje i hlađenje prostora. Prednost je što pojedini modeli mogu da rade i pri spoljnim temperaturama do minus 25 stepeni.

Toplotne pumpe mogu se povezati sa različitim sistemima grejanja. Kada se koriste radijatori, potrebne su visokotemperaturne pumpe. Stručnjaci navode da modeli sa dva kompresora daju bolje rezultate i troše manje električne energije od varijanti sa dodatnim elektrogrejačem. Cena ovakvih sistema sa ugradnjom uglavnom se kreće od 4.500 do 6.600 evra, ali može biti i viša.

Kod podnog grejanja koriste se niskotemperaturne pumpe, jer su dovoljne temperature vode između 30 i 35 stepeni. Ovakav sistem omogućava bolju iskorišćenost energije i manje troškove rada. Cena sa montažom najčešće iznosi od 2.000 do 4.000 evra.

Kada je reč o uštedi, razlike u odnosu na klasične energente mogu biti značajne. Za dobro izolovanu kuću od oko 180 kvadrata procenjuje se godišnja potrošnja energije za grejanje od približno 9.900 kWh. U takvim uslovima grejanje na lož-ulje može koštati oko 990 evra godišnje, na gas oko 700 evra, dok bi trošak sa toplotnom pumpom mogao da bude približno 400 evra.

Prema tim procenama, ulaganje u sistem može se isplatiti za oko 15 godina, dok pojedini savremeni modeli omogućavaju i brži povraćaj investicije. Većina proizvođača daje garancije koje traju i do 25 godina, zbog čega se ove pumpe smatraju dugoročnim rešenjem.

Važnu ulogu imaju i rezervoari za akumulaciju toplote, koji skladište višak energije i omogućavaju stabilnije zagrevanje objekta. Na primer, rezervoar od 1.000 litara zagrejan na 80 stepeni može više od šest sati samostalno da održava grejanje.

Stručnjaci veličinu rezervoara određuju prema snazi sistema, a okvirna računica je oko 55 litara po jednom kilovatu snage uređaja. Na tržištu postoje različiti modeli, uključujući rezervoare sa jednim ili dva izmenjivača toplote, kao i sisteme koji mogu da se povežu sa solarnim panelima ili drugim izvorima energije.

Cene toplotnih pumpi razlikuju se u zavisnosti od vrste sistema, snage i načina ugradnje. Modeli voda-voda i zemlja-voda uglavnom koštaju između 2.000 i 5.000 evra, bez dodatnih troškova instalacije i razvodnog sistema. Sistemi vazduh-voda nešto su povoljniji, pa za uređaj snage 8 kW sa montažom treba izdvojiti između 3.500 i 4.800 evra.

Iako početna investicija nije mala, mnogi vlasnici objekata smatraju da se dugoročno isplati zbog višestruko nižih računa i manje potrošnje energije tokom cele godine, piše Kurir.