Palau, arhipelag sa više od 500 ostrva i oko 21.000 stanovnika u zapadnom delu Tihog okeana, postao je globalni primer kada je reč o zaštiti prirodnih resursa i održivom turizmu. Ova ostrvska država razvila je sistem mera koji se u svetu retko viđa u ovako sveobuhvatnom obliku.

Još 2009. godine Palau je doneo odluku da uspostavi nacionalno utočište za ajkule, čime je zabranjen komercijalni ribolov ovih životinja u njegovim vodama. Nekoliko godina kasnije, 2015. godine, osnovano je Nacionalno morsko utočište koje štiti čak 80 odsto ekskluzivne ekonomske zone od ribolova, rudarenja i drugih oblika eksploatacije.

Ove mere bile su samo početak šire strategije. Vremenom su uvedeni i dodatni propisi koji direktno utiču na ponašanje posetilaca, uključujući ekološku obavezu poznatu kao Palau Pledge, zabranu upotrebe određenih krema za sunčanje i uvođenje posebne takse za očuvanje prirode.

Palau Pledge predstavlja jedinstven pristup turizmu, gde se od svakog posetioca traži da se obaveže na odgovorno ponašanje tokom boravka. Ova poruka, kreirana uz učešće dece iz Palaua, utisnuta je u pasoše turista i simbolično, ali i pravno, naglašava važnost očuvanja prirode.

Jedna od najkontroverznijih, ali i najpoznatijih odluka odnosi se na zabranu krema za sunčanje sa određenim hemijskim sastojcima. Ova odluka doneta je nakon što su istraživanja pokazala prisustvo supstanci poput oksibenzona u ekosistemima, uključujući i osetljiva područja kao što je Jezero meduza, poznato po jedinstvenoj populaciji morskih organizama.

Zabrana je uvedena kako bi se zaštitili koralni grebeni, koji su izuzetno osetljivi na hemijsko zagađenje. Naučne studije ukazale su na to da određeni sastojci krema za sunčanje mogu negativno uticati na rast i zdravlje korala, posebno u zonama sa velikim prilivom turista.

Palau je tako postao jedna od prvih zemalja koja je zakonski ograničila prodaju i upotrebu ovakvih proizvoda, uz jasno definisane kazne za kršenje pravila. Ova odluka izazvala je pažnju širom sveta jer je pokazala spremnost jedne male države da postavi stroga pravila zarad očuvanja prirode.

Pored toga, zemlja je uvela i naknadu za očuvanje prirode koju plaćaju strani posetioci. Ova taksa se naplaćuje prilikom ulaska u zemlju i namenjena je finansiranju zaštite životne sredine i održavanju ekosistema. Zanimljivo je da se plaćanje vrši samo jednom, bez obzira na broj narednih poseta.

Palau se danas smatra jednom od najvažnijih svetskih destinacija za očuvanje morskog biodiverziteta. Njegove vode dom su hiljadama vrsta riba i stotinama vrsta korala, što ovu zemlju čini jedinstvenim prirodnim rezervatom od globalnog značaja.

Kroz kombinaciju zakona, ekološke edukacije i turističkih pravila, Palau je pokazao da zaštita prirode može biti direktno ugrađena u sistem turizma, a ne samo deklarativno podržana. Upravo zbog toga ova ostrvska država često se navodi kao primer kako mali narodi mogu imati veliki uticaj na globalne ekološke standarde, piše Telegraf, prenosi N1info.ba.