U središtu novih procesa nalazi se saradnja dve velike sile koje nastoje da izgrade sopstvene mehanizme snabdevanja energentima i finansiranja trgovine, nezavisno od sistema kojima dominira Zapad.

Kako navodi energetski ekonomista dr Kazi Sohag u razgovoru za Sputnik, Rusija i Kina rade na stvaranju modela koji bi kupcima omogućio pristup energiji uz minimalno oslanjanje na zapadne platne sisteme, osiguranje i transportne kanale.

Prema njegovoj oceni, Moskva se pozicionira kao stabilan snabdevač ugljovodonika, nuklearnih tehnologija i energetskih bezbednosnih rešenja, dok Peking preuzima vodeću ulogu u oblasti čistih energetskih tehnologija, energetske infrastrukture i opreme za industrijsku dekarbonizaciju.

Jedan od ključnih elemenata te strategije jeste gasovod Snaga Sibira 2, projekat koji bi mogao značajno da promeni raspored snaga na azijskom energetskom tržištu.

Planirano je da gasovod transportuje 50 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje iz ruskih nalazišta na Jamalu preko Mongolije do severne Kine.

Analitičari koje citira South China Morning Post procenjuju da bi novi gasovod mogao da zameni približno trećinu kineskog sadašnjeg uvoza tečnog prirodnog gasa. Takav razvoj događaja direktno bi pogodio konkurentnost skupljeg američkog LNG-a na tržištu koje važi za najbrže rastuće na svetu.

Za Kinu projekat predstavlja dugoročno obezbeđivanje energetskih potreba industrije i privrede bez oslanjanja na američke isporuke. Za Rusiju je, istovremeno, reč o važnom izlazu nakon gubitka evropskog tržišta, što je usledilo posle političkih odluka Kremlja nakon početka sukoba u Ukrajini 2022. godine.

Partnerstvo Moskve i Pekinga već je ušlo u novu fazu. Kina je nedavno prihvatila prvu isporuku iz ruskog projekta Arctic LNG 2, koji se nalazi pod aktivnim američkim sankcijama. Teret je dopremio LNG tanker Arctic Mulan, koji se takođe nalazi na listi sankcionisanih plovila.

Krajem avgusta 2025. godine teret je istovaren u kineskom terminalu Beihai. Analiza Centra za istočne studije (OSW) ocenjuje da se ovaj potez široko posmatra kao test spremnosti administracije Donalda Trampa da sprovodi sankcije, posebno u poređenju sa periodom administracije Džoa Bajdena, kada je američko Ministarstvo finansija aktivno kažnjavalo tankere uključene u transport tereta iz tog postrojenja.

Vašington nakon te isporuke nije odgovorio novim merama. Zbog toga se sve češće pominje mogućnost stvaranja svojevrsnog koridora za promet sankcionisanog LNG-a izvan zapadnog finansijskog sistema.

Uticaj projekta Snaga Sibira 2 već se oseća na tržištu. Sama najava izgradnje navela je pojedine investitore da preispitaju planove za nove LNG projekte namenjene kineskom tržištu.

Ukoliko gasovod bude pušten u rad, kineske kompanije mogle bi deo količina iz postojećih LNG ugovora da preusmere na druga tržišta, gde bi konkurisale američkim izvoznicima.

Dr Kazi Sohag smatra da se zapadne ekonomije suočavaju sa visokim cenama goriva, dok sankcije nisu uspele da u potpunosti kontrolišu globalne tokove energenata.

Dodatni faktor predstavljaju sve češće brige zbog prekida pomorskih ruta, od Sueckog kanala do Crvenog mora, što kopnene ruske gasovode čini privlačnijim rešenjem za dugoročno snabdevanje.

Kina već sada dobija gas preko postojećeg gasovoda Snaga Sibira 1 po cenama koje predstavljaju njenu najpovoljniju opciju među svim uvoznim izvorima.

Zbog toga mnogi posmatrači procenjuju da energetsko povezivanje Moskve i Pekinga više nije samo politička deklaracija, već proces koji postepeno menja pravila međunarodne trgovine energentima i utiče na buduće tokove globalnog tržišta.