„To znači da smo spremni za sve što dolazi, mnogo snažniji i finansijski sposobniji da zaštitimo prelivanje kriza na životni standard građana i kvalitet njihovog života. Zato rebalansom pokazujemo, pre svega, brigu o ljudima jer novac od većih prihoda od ranije projektovanih usmeravamo ka građanima kroz paket pomoći ukupne vrednosti 980,6 miliona evra”, poručio je Mali.
On je objasnio i da je usvajanjem Zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu omogućeno da već 14. septembra penzionerima u Srbiji bude isplaćena novčana podrška koja će, u zavisnosti od visine njihove penzije, iznositi 35.000, 27.500 ili 20.000 dinara.
Finansijska podrška odnosi se i na korisnike dečjeg dodatka, nosioce prava na novčanu socijalnu pomoć i korisnike boračkog dodatka kojima će biti isplaćeno po 25.000 dinara, kao i na borce koji nisu korisnici boračkog dodatka u iznosu od 10.000 dinara.
Istovremeno, zakon omogućava i jednokratnu novčanu naknadu od 6.000 dinara za sve punoletne građane Srbije kojima će ona biti isplaćena od 22. do 25. septembra, u zavisnosti od toga da li su već nosioci prava u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije pa su evidentirani u Akcionarskom fondu, ili će se naknadno prijavljivati za ovu pomoć na portalu Uprave za trezor.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2026. predviđa ukupne prihode i primanja od 2.527,2 milijardi dinara, što je uvećanje od 112,4 milijarde dinara u odnosu na prvobitne projekcije. Rashodi i izdaci planirani su u iznosu od 2.923,15 milijardi dinara.
Kada je reč o prihodima, poreski prihodi planirani su u iznosu od 2.108,3 milijarde dinara, dok su neporeski prihodi planirani u iznosu od 382,9 milijardi dinara. U strukturi ukupnih prihoda poreski prihodi učestvuju sa 83,4%, neporeski prihodi sa 15,2%, a donacije sa 1,4%.
Rebalans budžeta predviđa da se dodatno raspoloživa sredstva usmere na prioritetne oblasti, pre svega na kapitalne investicije, zdravstvo, prosvetu, poljoprivredu, socijalnu zaštitu, kao i na već pomenut paket podrške građanima.
Rebalansom budžeta su, između ostalog, planirana dodatna sredstva za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u iznosu od 25 milijardi dinara, dok je za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije opredeljeno rekordnih 315,9 milijardi dinara, što je 2,8% BDP.
Nastavlja se i sa politikom rekordnih izdvajanja za zdravstvo, koja su povećana za 28,3 milijarde dinara, dok je za poljoprivredu opredeljeno 154,1 milijardi dinara, što je čak 7,3% ukupnog budžeta.
Makroekonomski pokazatelji koji su bili osnov za rebalans ostaju pozitivni. Projekcija rasta BDP-a za 2026. godinu povećana je sa 3,0 na 3,3%. U prvom kvartalu privredni rast iznosio je 3,2%, u drugom 3,6%, što je u prvoj polovini godine donelo rast od 3,4%. Istovremeno, javni dug je na kraju 2026. godine projektovan na 43,8% na centralnom nivou vlasti.
Kapitalne investicije ostaju jedan od glavnih pokretača rasta. Na nivou sektora države za kapitalna ulaganja opredeljeno je 779,9 milijardi dinara, odnosno 7% BDP-a, što je za oko 42,5 milijardi dinara više nego što je bilo predviđeno prvobitnim budžetom.
Sredstva su usmerena na najvažnije infrastrukturne i razvojne projekte u zemlji, među kojima su Ekspo 2027, Nacionalni stadion, beogradski metro, Fruškogorski koridor, Moravski koridor, Dunavski koridor, autoput Beograd-Sarajevo, autoput Beograd–Zrenjanin–Novi Sad, severna obilaznica oko Kragujevca, most kod Bačke Palanke, kao i brojni železnički projekti.
Ukupno posmatrano, rebalans budžeta za 2026. godinu zasniva se na većim prihodima od planiranih i usmeren je na podršku ekonomskom rastu, povećanje investicija i finansiranje razvojnih projekata, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti, umerenog nivoa javnog duga i projektovanog privrednog rasta od 3,3%.
BONUS VIDEO
Komentari (0)