Voćari se svake godine suočavaju sa istim izazovom: veliki deo roda sazreva u kratkom periodu, dok potražnja i mogućnosti prodaje ne prate uvek količinu dostupnog voća. Kada plodovi ne mogu brzo da se prodaju, proizvođači rizikuju gubitke, posebno ako je reč o voću koje se lako kvari.

Jedno od rešenja je prerada, kojom se produžava rok trajanja i stvara proizvod koji može da se prodaje i van glavne sezone. Sušeno voće, prirodni sokovi, džemovi i drugi proizvodi omogućavaju proizvođačima da bolje iskoriste rod, ali konačna zarada zavisi od troškova proizvodnje, kvaliteta sirovine i načina prodaje.

Sušenje voća smanjuje gubitke nakon berbe

Sušenje je jedan od načina da se iskoristi višak voća, naročito kada se plodovi ne mogu prodati u kratkom roku. Jabuke, šljive, kruške i drugo voće mogu se preraditi u proizvode koji zauzimaju manje prostora i lakše se skladište od svežih plodova.

Prednost je i duži rok trajanja, koji kod pravilno osušenog i upakovanog voća može da bude duži od godinu dana, u zavisnosti od vrste proizvoda i uslova čuvanja. Ipak, rezultat zavisi od pravilnog procesa sušenja, odgovarajuće ambalaže i zaštite od vlage. Proizvođači moraju da vode računa o higijeni i kvalitetu kako bi proizvod zadržao svoja svojstva tokom skladištenja.

Koje voće može da donese dodatni prihod

Jabuke su pogodne za sušenje i proizvodnju sokova, dok se šljive tradicionalno prerađuju u suve plodove, pekmez i druge proizvode. Kruške, kajsije i breskve takođe mogu da se koriste za sušenje, dok se višak bobičastog voća često usmerava u sokove, džemove ili zamrzavanje.

Izbor proizvoda treba prilagoditi količini i vrsti voća koja je dostupna, ali i potražnji na tržištu. Pre nego što ulože u opremu, proizvođači bi trebalo da istraže šta kupci traže, koje proizvode nude konkurenti i po kojoj ceni mogu da prodaju gotovu robu. Nije svaki proizvod jednako isplativ, čak ni kada je osnovna sirovina sopstveni rod.

Sušeno voće može da se prodaje tokom cele godine

Za razliku od svežeg voća, koje ima ograničen rok prodaje, sušeni proizvodi mogu da budu dostupni i nekoliko meseci nakon berbe. To proizvođačima daje više vremena da pronađu kupce i organizuju plasman.

Mogući kanali prodaje uključuju pijace, lokalne prodavnice, prodavnice zdrave hrane, ugostiteljske objekte i internet. Manja pakovanja mogu biti zanimljiva kupcima koji traže praktične grickalice, dok veća pakovanja mogu odgovarati domaćinstvima i poslovnim kupcima. Važno je da pakovanje sadrži tačne podatke o proizvodu, sastavu, roku trajanja i uslovima čuvanja.

Koliko košta pokretanje male proizvodnje

Početna ulaganja zavise od obima proizvodnje. Za manje količine moguće je početi sa jednostavnijom opremom za sušenje, dok veća proizvodnja zahteva uređaje većeg kapaciteta, prostor za pripremu i skladištenje, kao i odgovarajuću ambalažu.

U troškove treba uračunati i električnu energiju, rad, čišćenje i pripremu plodova, pakovanje, transport i eventualne troškove ispunjavanja propisanih uslova za proizvodnju hrane. Pre kupovine opreme korisno je napraviti probnu seriju i izračunati koliko gotovog proizvoda nastaje od određene količine svežeg voća. Tako se može realnije proceniti trošak po pakovanju i cena po kojoj proizvod treba prodavati.

Sopstveni voćnjak može da bude prednost

Proizvođači koji imaju sopstveni voćnjak često imaju bolju početnu poziciju jer mogu da iskoriste rod koji bi inače teško prodali kao svež. Međutim, ni sopstveno voće nije potpuno besplatna sirovina: u računicu ulaze troškovi uzgoja, zaštite, berbe, sortiranja i transporta.

Dodatnu pažnju treba posvetiti izboru plodova. Voće koje nije savršeno po izgledu, ali je zdravo i bezbedno za upotrebu, može biti pogodno za određene vrste prerade. Truli, plesnivi ili na drugi način neispravni plodovi ne treba da se koriste za proizvodnju hrane.

Dobra prodaja važnija je od velike proizvodnje

Jedan od najvećih rizika za male proizvođače jeste ulaganje u opremu pre nego što provere postoji li dovoljno kupaca. Čak i kvalitetan proizvod može da ostane neprodat ako nema jasnu ciljnu grupu, odgovarajuću cenu i pouzdan kanal distribucije.

Zato je pametno početi sa manjim količinama, testirati interesovanje kupaca i tek potom povećavati proizvodnju. Direktna prodaja, društvene mreže i saradnja sa lokalnim prodavnicama mogu da pomognu u pronalaženju kupaca, ali je potrebno unapred izračunati sve troškove i poštovati propise koji važe za proizvodnju i prodaju hrane.

Prerada viška voća može da smanji gubitke i otvori dodatni izvor prihoda, ali uspeh ne zavisi samo od količine roda. Presudni su kvalitet proizvoda, pažljivo planiranje ulaganja i sposobnost da se gotova roba proda po ceni koja pokriva troškove i donosi zaradu, piše Blic.