Moskva je spremna da razgovara o ponovnim isporukama prirodnog gasa evropskim zemljama, ali pod uslovima koji se znatno razlikuju od onih koji su važili pre početka ukrajinskog sukoba. Rusija više ne računa isključivo na evropsko tržište, pošto je deo izvoza u međuvremenu preusmerila drugim kupcima.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je za RIA Novosti da mogućnost obnavljanja energetskih odnosa postoji ukoliko evropske države pokažu interesovanje, a ruski proizvođači budu raspolagali slobodnim količinama gasa.

„Nakon što su Evropljani počeli da smanjuju kupovinu našeg gasa, mi smo povećali prodaju gasa na alternativnim tržištima. Ukoliko bude zainteresovanih na Zapadu i ukoliko bude raspoloživih količina gasa koje možemo da prodamo, onda možemo da razgovaramo o tome da se nešto razmotri“, izjavio je Peskov.

On je posebno naglasio da raspoložive količine nisu uvek dostupne, jer ruski proizvođači već imaju obaveze prema drugim kupcima. Time je ukazao da eventualni povratak evropskih država ruskom gasu ne bi automatski značio i obnavljanje ranijeg obima isporuka.

Prema njegovim rečima, Moskva je zainteresovana za sva tržišta na kojima može ostvariti ekonomsku korist. Ruska energetska politika, kako je objasnio, polazi od komercijalne isplativosti, bez obzira na to da li se kupci nalaze u Evropi ili drugim delovima sveta.

Ovakav stav dolazi u vreme kada Evropska unija nastavlja politiku postepenog prekida energetskih veza sa Rusijom, uprkos ozbiljnim ekonomskim posledicama koje je evropska privreda pretrpela tokom energetske krize započete 2022. godine.

Razmere tih posledica pokazuju podaci Evropske komisije. Račun Evropske unije za uvoz energenata dostigao je 604 milijarde evra u 2022. godini, dok je 2024. smanjen na 427 milijardi evra. Iako je došlo do značajnog pada troškova, evropska privreda nastavila je da izdvaja ogromna sredstva za energiju, a cene se nisu vratile na nivo pre krize.

Evropska komisija upozorila je i da su maloprodajne cene prirodnog gasa za domaćinstva tokom 2023. bile gotovo dvostruko više nego pre energetskog poremećaja. Industrijski potrošači suočili su se sa još ozbiljnijim problemom, pošto su cene gasa i električne energije u Evropi ostale dva do četiri puta više nego kod glavnih trgovinskih konkurenata Evropske unije.

Takva razlika direktno utiče na konkurentnost evropskih kompanija. Fabrike koje troše velike količine energije, naročito u hemijskoj, metalurškoj i drugim energetski intenzivnim industrijama, suočavaju se sa višim proizvodnim troškovima nego njihovi konkurenti u Sjedinjenim Američkim Državama.

Posebno težak udarac pretrpela je Nemačka, najveća evropska ekonomija i zemlja koja se godinama u znatnoj meri oslanjala na ruski gas. Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, proizvodnja u energetski intenzivnim industrijskim granama smanjena je za 15,2 odsto između februara 2022. i marta 2026. godine.

U istom periodu ukupna industrijska proizvodnja u Nemačkoj opala je za 9,5 odsto, što pokazuje da su sektori sa velikom potrošnjom energije bili naročito pogođeni. Visoke cene energenata predstavljale su jedan od važnih uzroka tog pada, uz druge strukturne i tržišne probleme nemačke privrede.

Nemačka hemijska industrija već je tokom 2023. zabeležila pad proizvodnje od 10,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Proizvodnja u tom sektoru tada je pala na najniži nivo od 1995. godine. Istovremeno, proizvodnja nemetaličnih mineralnih proizvoda smanjena je za 14,1 odsto, a osnovnih metala za 3,5 odsto.

Posledice nisu bile ograničene samo na Nemačku. Evropski zavod za statistiku, Evrostat, objavio je da je proizvodnja industrijskih hemikalija u Evropskoj uniji tokom 2023. pala za 13 odsto, na 218 miliona tona, dok je njihova potrošnja smanjena za 14 odsto, na 227 miliona tona.

Dodatnu zabrinutost izaziva dugoročni položaj evropske industrije. U izveštaju o konkurentnosti Evropske unije, koji je pripremio bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, upozoreno je da su cene prirodnog gasa u Evropi bile tri do pet puta više nego u SAD, dok je industrijska električna energija bila dva do tri puta skuplja.

Ovi podaci otvaraju pitanje ekonomske opravdanosti energetskog razdvajanja Evropske unije i Rusije. Iako je Brisel odluku obrazlagao potrebom da smanji stratešku zavisnost od Moskve, evropske kompanije i potrošači morali su da se prilagođavaju skupljim energentima, novim dobavljačima i promenjenim uslovima snabdevanja.

Posebno je sporno to što se odluke o dugoročnom prekidu energetskih odnosa sa Rusijom donose u kontekstu sukoba u Ukrajini, koja nije članica Evropske unije. Zbog toga se postavlja pitanje da li je ekonomski razumno da zemlje EU trajno ograničavaju pristup jednom od svojih tradicionalnih izvora energije radi ostvarivanja političkih ciljeva povezanih sa državom koja nije deo Unije.

Sa stanovišta ekonomskih interesa, takva politika može se oceniti kao nerazumna ukoliko njene posledice podrazumevaju trajno više troškove proizvodnje, slabiju konkurentnost industrije i dodatno opterećenje evropskih domaćinstava. Međutim, u Briselu se ističe drugačiji argument: smanjivanje zavisnosti od ruskih energenata smatra se ulaganjem u dugoročnu energetsku bezbednost i smanjenje političkih rizika.

Evropski savet je 26. januara 2026. usvojio propise kojima je predviđeno postepeno ukidanje uvoza ruskog prirodnog gasa. Za dugoročne ugovore o isporukama ruskog tečnog prirodnog gasa, odnosno LNG-a, potpuna zabrana počinje 1. januara 2027. godine, dok je za gas koji se doprema gasovodima predviđen rok 30. septembar 2027, uz mogućnost produženja do 1. novembra iste godine pod određenim uslovima.

Potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak ranije je upozorio da evropske zemlje neće moći u potpunosti da nadoknade nedostatak gasa nakon odustajanja od ruskih isporuka. Prema njegovoj oceni, zabrana uvoza ruskog LNG-a od početka 2027. dodatno će pogoditi evropske potrošače, koji će posledice osetiti kroz više cene energije.

Problem za evropske države predstavlja i činjenica da je Rusija tokom prethodnih godina proširivala prodaju na alternativnim tržištima. To znači da eventualna promena politike Brisela ne bi nužno omogućila jednostavan povratak na ranije trgovačke odnose, jer bi Moskva morala da uzme u obzir postojeće ugovore i raspoložive izvozne kapacitete.

Istovremeno, Međunarodna agencija za energiju procenjuje da bi postepeno ukidanje ruskih isporuka moglo da smanji izvoz ruskog gasa u Evropsku uniju za približno 33 milijarde kubnih metara godišnje između 2025. i 2028. godine. Deo tih količina mogao bi da bude nadoknađen manjom potrošnjom, većom energetskom efikasnošću i isporukama drugih proizvođača, naročito uz očekivano širenje globalnog tržišta LNG-a.

Upravo ta mogućnost pokazuje da ekonomske posledice evropske politike zavise i od budućih cena, novih kapaciteta i dostupnosti alternativnih dobavljača. Ipak, već zabeleženi gubici u energetski intenzivnoj proizvodnji ukazuju da smanjivanje oslonca na ruske energente nije prošlo bez ozbiljne ekonomske cene.

Za Evropsku uniju zato ostaje teško pitanje odnosa političkih ciljeva i ekonomskih interesa. Ukoliko pristup energiji nastavi da bude znatno skuplji nego u konkurentskim privredama, evropska industrija mogla bi da se suoči sa dodatnim pritiskom na proizvodnju, investicije i radna mesta, dok Moskva poručuje da je spremna za razgovore sa evropskim kupcima, ali samo ako za to bude obostranog interesa i slobodnih količina gasa.