Zatvorski sistem u Evropi suočava se sa sve izraženijim pritiskom, dok podaci iz godišnje kaznene statistike Saveta Evrope (SPACE I) za 2025. godinu pokazuju da mnoge države ne uspevaju da kontrolišu rast zatvorske populacije i prenatrpanost. Među zemljama koje beleže najizraženiji porast nalazi se i Crna Gora, sa skokom stope zatvorenika od čak 22 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Kako navodi izveštaj koji je danas objavio Savet Evrope, mnoge evropske države ne uspevaju da reše ozbiljan problem prenatrpanosti zatvora, dok se istovremeno beleži rast udela starijih i ženskih zatvorenika, što dodatno komplikuje funkcionisanje zatvorskih sistema.
Na nivou kontinenta, na dan 31. januara 2025. godine u zatvorima je boravilo 1.107.921 osoba u 51 zatvorskoj upravi. Prosečna evropska stopa iznosila je 110 zatvorenika na 100.000 stanovnika, dok je medijalna gustina dostigla 95,2 zatvorenika na 100 mesta, što pokazuje da mnogi sistemi rade na ivici kapaciteta.
„Posebno zabrinjava podatak da je broj zatvorskih uprava sa ozbiljnom prenatrpanošću porastao sa šest na devet u samo godinu dana“, ističe se u izveštaju Saveta Evrope.
Među najopterećenijima su: Turska (131 na 100 mesta), Francuska (131), Hrvatska (123), Italija (121) i Belgija (114).
Crna Gora među državama sa najbržim rastom zatvorske populacije
Podaci pokazuju da je Crna Gora zabeležila jedan od najviših porasta stope zatvorenika u Evropi – 22 odsto više u periodu od januara 2024. do januara 2025. godine.
Takođe, Crna Gora se nalazi među evropskim državama sa visokom stopom zatvaranja, oko 200 zatvorenika na 100.000 stanovnika, što je svrstava u sam vrh kontinenta.
„U evropskom proseku, jedan od četiri zatvorenika nalazi se u istražnom pritvoru, dok je u Crnoj Gori taj udeo još viši – 53 odsto pritvorenika čeka presudu, što značajno opterećuje sistem“, ističe se u izveštaju.
Iako Crna Gora nije među državama sa najtežom fizičkom prenatrpanošću, trendovi ukazuju na dugoročne izazove u sistemu.
Evropski prosek pokazuje: 17 odsto zatvorenika su strani državljani, 5,2 odsto su žene, a prosečna starost zatvorenika je 39 godina.
„U Crnoj Gori udeo stranih državljana iznosi oko 16 odsto, žene čine 2,8 odsto zatvorske populacije, dok je prosečna starost zatvorenika 41 godina, što je iznad evropskog proseka“, piše u izveštaju.
Izveštaj upozorava i na širi trend – rastuće prisustvo starijih osoba u zatvorima može stvoriti operativne i političke izazove, posebno zbog zdravstvenih potreba i smanjene pokretljivosti.
Udeo zatvorenika starijih od 65 godina u Evropi porastao je sa 2,5 odsto na 2,9 odsto u poslednjih pet godina. U nekim državama taj procenat je višestruko veći, poput Hrvatske (10,8 odsto) i Srbije (7,2 odsto).
Najveći udeo starijih zatvorenika u grupi 50–64 godine beleže: Italija (24 odsto), Severna Makedonija (22 odsto) i Portugal (21 odsto).
Na evropskom nivou, 17 odsto zatvorenika su strani državljani, dok u pojedinim državama taj udeo prelazi polovinu zatvorske populacije.
Najviše stranaca beleže: Luksemburg (78 odsto), Švajcarska (73 odsto), Austrija (53 odsto) i Nemačka (47 odsto).
U Crnoj Gori taj udeo je značajno niži u odnosu na zapadnoevropske zemlje, ali i dalje relevantan za zatvorsku politiku.
Udeo žena u evropskim zatvorima porastao je na 5,2 odsto. Najviše ih ima u Mađarskoj (8,8 odsto) i Češkoj (8,6 odsto).
Na drugom kraju lestvice nalazi se i Crna Gora sa 2,8 odsto žena u zatvorskoj populaciji, što je među najnižim vrednostima u Evropi.
Na nivou Evrope, najčešći razlozi za zatvorske kazne su: krivična dela povezana sa drogom (17,3 odsto), krađe (12,1 odsto) i nasilna krivična dela (oko jedne trećine ukupne populacije).
Izveštaj naglašava da struktura kriminaliteta ostaje stabilna, ali uz sve veće izazove u resocijalizaciji i prenatrpanosti zatvora.
„Godišnja statistika Saveta Evrope jasno pokazuje da evropski zatvorski sistemi ulaze u fazu strukturalnog pritiska – sa sve većim brojem zatvorenika, starijom populacijom i ograničenim kapacitetima. Za Crnu Goru, podaci SPACE I izveštaja predstavljaju ozbiljan signal: rast zatvorske populacije od 22 odsto, visoka stopa zatvaranja i dominantan udeo pritvorenika ukazuju na potrebu za reformama kaznene politike i jačanjem alternativnih sankcija. Evropski zatvorski sistemi moraju se prilagoditi novoj realnosti koja uključuje veći broj zatvorenika, stariju populaciju i sve složenije operativne izazove“, zaključuje Savet Evrope.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)