Mnogi ljudi gotovo svakog jutra mogu detaljno da prepričaju šta su sanjali – od neobičnih zapleta do emocija koje su doživeli tokom sna. S druge strane, postoje i oni koji tvrde da nikada ne sanjaju. Ipak, stručnjaci ističu da je istina nešto drugačija: gotovo svi ljudi sanjaju, ali se svojih snova ne sećaju podjednako.
Snovi se najčešće i najintenzivnije javljaju tokom REM faze sna, perioda kada je mozak izuzetno aktivan, dok telo ostaje privremeno „isključeno“ kako ne bismo fizički reagovali na ono što sanjamo. Prema navodima stručnjaka, upravo se tokom REM faze beleži povećana moždana aktivnost, ubrzano disanje, viši krvni pritisak i brži rad srca.
Zašto snove zaboravljamo gotovo odmah nakon buđenja?
Jedan od glavnih razloga krije se u načinu na koji mozak tokom spavanja obrađuje informacije i formira sećanja. Tokom REM faze, delovi mozga odgovorni za dugoročno pamćenje manje su aktivni, pa sadržaj sna često ne uspeva da se „sačuva“ dovoljno dugo da bismo ga se kasnije prisetili.
Zbog toga mnogi ljudi imaju osećaj da su sanjali nešto važno, ali već nekoliko sekundi nakon buđenja ne mogu da se sete nijednog detalja. San je postojao, ali nije pretvoren u stabilno sećanje.
Ljudi koji pamte snove češće se bude tokom noći
Veliku ulogu u pamćenju snova ima i trenutak buđenja. Ako se osoba probudi tokom sna ili neposredno nakon njega, mnogo su veće šanse da će ga zapamtiti. Ukoliko se probudi kasnije, nakon što je san završen, sećanje na njega lako može da nestane.
Istraživanja pokazuju da ljudi koji se redovno sećaju svojih snova često imaju više kratkih buđenja tokom noći i izraženiju reakciju na spoljašnje podražaje. To ne znači da nužno spavaju lošije, već da njihov mozak ima više prilika da „zabeleži“ sadržaj sna pre nego što ga zaboravi.
Kada se nakratko probudimo, aktiviraju se procesi neophodni za dugoročno pamćenje, pa se san lakše zadržava u svesti.
Emocije i svakodnevni događaji utiču na snove
Stručnjaci ističu da snovi nisu odvojeni od svakodnevnog života. Oni često uključuju emocionalna, mentalna i čulna iskustva koja odražavaju naše brige, želje, strahove ili važne životne događaje.
Zbog toga se ljudi češće sećaju snova u periodima stresa, velikih promena, zaljubljenosti, tuge, napetosti ili donošenja važnih odluka. Emocionalno intenzivni snovi ostavljaju jači trag u pamćenju jer ih mozak prepoznaje kao značajne.
Sa druge strane, alkohol, nedostatak sna, poremećen ritam spavanja i pojedini lekovi mogu da utiču na REM fazu i promene učestalost ili intenzitet snova. Ponekad se snovi ne pamte upravo zato što je san bio dubok i neprekinut, a ne zato što ih nije bilo.
Može li da se nauči pamćenje snova?
Dobra vest je da se sposobnost prisećanja snova može razvijati i vežbati.
Stručnjaci preporučuju sporije buđenje i zapisivanje svega čega se setite odmah nakon ustajanja. To ne moraju biti cele priče – dovoljno je zapisati nekoliko reči, osećaj, sliku ili osobu koja se pojavila u snu.
Takođe, savetuje se da se odmah po buđenju ne poseže za mobilnim telefonom i da se ne ustaje naglo, jer se sećanja na snove veoma brzo gube. Nekim ljudima pomaže i jednostavna mentalna priprema pre spavanja, poput misli: „Ujutru ću pokušati da se setim svog sna.“
Ne sećate se snova? Nema razloga za brigu
Stručnjaci naglašavaju da nesećanje snova samo po sebi nije znak problema sa spavanjem. Mnogi ljudi redovno prolaze kroz REM faze i imaju kvalitetan san, ali se ujutru jednostavno ne sećaju sadržaja svojih snova.
Ključna razlika između onih koji pamte snove i onih koji ih zaboravljaju najčešće nije u tome da li sanjaju, već u trenutku buđenja, aktivnosti mozga, emocionalnom stanju, učestalosti kratkih noćnih buđenja i sposobnosti mozga da san pretvori u trajno sećanje.
Komentari (0)